У писму патријарху московском и целе Русије Кирилу Анастасије је навео да Украјини прети опасност раскола међу верницима, што би био „болан ударац за поверење у православље“. Поглавар Албанске православне цркве је нагласио да тако нешто „свим снагама треба избећи“.
„Сматрамо да смо сви ми дужни да ’учинимо све‘ да бисмо се вратили окупљањима поглавара и планирању новог Великог сабора“, наведено је у Анастасијевом обраћању.
Албанска православна црква се на тај начин први пут изјаснила о ситуацији са црквом у Украјини и подржала идеју патријарха Кирила о одржавању заједничке расправе о том питању.
Средином октобра Цариградска патријаршија је објавила да започиње процес признавања аутокефалности цркве у Украјини. Цариград је поништио указ из 1686. године о преласку Кијевске митрополије у надлежност Московске патријаршије и укинуо анатему коју је Руска православна црква увела против украјинских расколника Филарета Денисенка и Макарија Малетича.
Руска православна црква је та дејства окарактерисала као раскол и прекинула еухаристичко општење са Цариградом на целој канонској територији, укључујући Украјину и Белорусију. Касније је ту одлуку донела и Руска црква у дијаспори. Према речима митрополита Илариона, Цариград је изгубио право да себе назива координационим центром православља.
Кијевске власти очекују да ће Цариград до краја године издати признање о аутокефалности поглавару „уједињене“ цркве, који тек треба да буде изабран на „ујединитељском сабору“. Датум одржавања тог сабора још није познат.
Канонска Украјинска православна црква је одбила да учествује у „ујединитељском сабору“ и саопштила да је недопустиво да се црквена питања решавају уз учешће државне власти и расколника.