Званичници ЕУ оштро су реаговали поводом одлуке Приштине да повећа таксе на робе из Србије за 100 одсто. Та мера мора бити што пре повучена, јер је у потпуној супротности са правилима ЦЕФТА, али и принципима ЕУ, оценили су висока представница ЕУ Федерика Могерини и Европски комесар за преговоре о проширењу Јоханес Хан.
Након њихове брзе реакције, огласила се и портпаролка ЕУ Маја Коцијанчич, са нешто другачијом, у најмању руку циничном поруком, да обе стране треба да се уздрже од провокација. Она је ипак констатовала да ЕУ „јасно очекује“ од косовских власти да повуку спорне мере.
Предраг Рајић из Центра за друштвену стабилност каже да осуде нису довољне. Брисел мора да казни Приштину, јер је у овом тренутку сам кредибилитет уније стављен на коцку, оцењује Рајић за Спутњик.
„ЦЕФТА више неће имати никаквог смисла, уколико се остане само на оштрим осудама, саопштењима и порукама објављеним на Твитеру. Брисел мора учинити све што је у његовој моћи, а објективно, једино што може да учини, једини инструмент који има у рукама је приморавање, односно санкционисање Приштине и покретање одређених механизама како би се тзв. Косово искључило из споразума ЦЕФТА или суочило са том могућношћу. У овом злу је у неку руку и добро што се ово десило, јер ће сада дефинитивно сви у ЕУ схватити с ким имају посла, да за приштинске власти апсолутно ништа од онога на шта су се обавезале не представља било какав морални или правно обавезујући формат“, каже Рајић.
Наш саговорник додаје да би Брисел коначно могао да схвати да су Албанци спремни на све како би, пре свега, остварили своје личне интересе, односно интересе њихових политичких вођа. Албанска страна није испунила оно што је обећала Београду, али иста та обећања дала је и Европској унији, подсећа Рајић.
„Они су спермни да крше мултилатерални уговор само како би одређени појединци, вође политичких кланова међу Албанцима, на Косову остварили одређену корист. А од оваквог потеза апсолутно никакву корист не може да има привреда на Косову и Метохији, поготову не тамошњи потрошачи, без обзира на националну припадност. Бриселу остаје само да буде радикалан, а уколико не буде, дефинитивно ће показати да не постоји апсолутно никакав оквир за обуздавање потпуно неразумних потеза албанских лидера на Космету“, истиче Рајић.
Међутим, професор Факултета политичких наука Драган Ђукановић каже да Европска унија нема инструменте којима би могла да притисне албанску страну.
„Она може само да услови Косово даљим европским путем, односно да му не да ни статус кандидата, који они очекују и на тај начин да стопира евроинтеграције, али не мислим да могу да предузму некакву конкретнију меру“, каже он.
Када је реч о Централноевроспком уговору о слободној трговини, чије је Косово чланица од 2006. године, Ђукановић каже да ни ту не постоји нека значајнија могућност да се утиче на албанску страну да повуче скандалозне мере.
„Сам тај механизам унутар ЦЕФТА је толико спор и дуг да би се могла очекивати некаква брза реакција, а с друге стране, чини ми се да не постоји ни могућност да Косово, и поред овог грубог кршења Споразума, буде искључено из тог мултилатералног аранжмана. Једноставно, не постоје ти механизми унутар самог Споразума ЦЕФТА“, каже Ђукановић.
Он је, међутим, ипак оптимиста, јер сматра да тренутна ситуација никоме не одговара, а понајмање савезницима такозваног Косова.
„Ипак се надам да парадипломатски канали у овом тренутку прилично јасно раде свој посао и да ће Европска унија, али и Сједињене Америчке Државе, дефинитивно морати да укажу Влади на Косову да је ово што раде прилично неприхватљиво и да морају под хитно укинути ове мере“, закључује Ђукановић у разговору за Спутњик.
Апсурд је утолико већи, јер Косово тренутно председава ЦЕФТА. Крајем јануара, када су по други пут од уласка у Споразум преузели ту дужност, обавезали су се на конструктивну сарадњу.
Као први стратешки циљ за ову годину представљено је олакшавање слободне трговине роба, затим хармонизација ЦЕФТА тржишта са ЕУ, стварање слободног региона нетарифних баријера и решавање трговинских спорова. Као четврти приоритет постављено је олакшање слободне трговине.
