Већ данас смо имали ситуацију да су поједини трговци из Приштине трговцима на северу Косова нудили српску робу, каже за Спутњик министар трговине Расим Љајић, који напомиње да може бити да је реч о залихама из магацина, а може бити да је неким илегалним каналима дошла до њих и они сада српску робу продају Србима на северу Косова и Метохије.
Говорећи о економским последицама најновије мере Приштине која је увела таксу од 100 одсто на робу купљену у централној Србији, што практично значи да ће она бити дупло скупља, Љајић каже да се свакако ради о великој економској штети.
„Ради се о више од 2.660 малих и средњих предузећа и великих компанија, који пласирају робу на то тржиште и мали ће свакако претрпети велику штету, јер они тешко да могу да надоместе то тржиште. Велике компаније ће се вероватно снаћи и пронаћи нова тржишта, али у целини ће економска штета бити огромна и она ће зависити од тога колико ће ове мере трајати“, каже министар трговине.
На питање да ли је одлуком Приштине трговина заустављена, Љајић каже да је у овом тренутку она скоро прекинута, јер не постоји произвођач који са оваквим таксама може бити конкурентан.
„Али то ће отворити једно ново сиво, или боље рећи црно тржиште. Појавиће се шпекуланти, шверцери који ће искористити ову ситуацију да остваре значајну зараду. Онај ко је хтео да блокира трговину између централне Србије и Косова и Метохије можда је имао у виду и ту врсту трговине која ће сада буквално процветати“, указује Љајић.
У сваком случају, штету ће, како објашњава, трпети потрошачи на Косову и Метохији који сада плаћају скупљу робу него што су то чинили до јуче, али и произвођачи на Косову који су куповали сировине од српских произвођача, за које у кратком времену неће моћи да нађу замену.
А они, како каже саговорник Спутњика, српску робу нису куповали зато што воле Србију, него зато што је та роба била квалитетна и јефтинија и конкурентнија од исте врсте робе на другим тржиштима.
На питање да ли је економски изводљиво да стране фирме које послују на територији Србије заиста буду изузете из приштинске одлуке, Љајић је одговорио примером.
„Компанија ’Кока-кола‘ као један од међународних брендова који су изузети из ове одлуке може да продаје ’кока-колу‘ без додатних такси, али та компанија производи и ’росу‘, воду која је најпродаванији производ на том тржишту, а за њу као српски бренд важи ова мера Приштине.“
Према томе, и „Кока-кола“ ће као велика мултинационална компанија, као међународни бренд који је наводно изузет из ове одлуке, трпети економску штету.
Љајић напомиње да једино што можемо да очекујемо јесте реаговање Европске уније, која, сматра он, може да заустави „ту бесмислену одлуку“. Он се нада да ће притисак међународне заједнице бити све већи, јер је, према његовој оцени, ово стање неодрживо, а угрожен је читав пројекат у који је ЕУ пуно уложила — од ЦЕФТА споразума, преко Берлинског процеса, до идеје о стварању заједничког економског простора.
Све је сада доведено у питање уколико се ове мере наставе, изричит је Љајић.
