Шпанија ће, према најавама премијера те земље Педра Санчеза, у недељу на састанку Европског савета о „брегзиту“ гласати против нацрта споразума о изласку Британије из ЕУ, уколико он не буде модификован тако да јасно нуди да будућност Гибралтара зависи од преговора између Мадрида и Лондона.
Како је навео, положај те британске енклаве од седам квадратних километара на југу Шпаније треба да се дефинише, преговара и одлучи између Велике Британије и шпанских власти.
Како је за Спутњик објаснио Рајко Петровић, истраживач Института за европске студије, још Споразумом у Утрехту који је потписан 1713. године, након вишедеценијских сукоба који су око Гибралтара вођени између Шпаније и Енглеске, та територија је уступљена Британији.
Гибралтар је, каже, званично постао британска колонија већ 1730. године. Међутим, како су се односи моћи у свету мењали, тако је Шпанија покушавала на неки начин да Гибралтар врати под своју ингеренцију.
„У том смислу, занимљива је криза која је постојала између 1969. и 1985. године, када је копнена граница фактички била затворена и из Гибралтара није могло да се уђе на шпанско копно. То је био покушај тадашњег франкистичког режима и његових наследника неку годину касније да покажу да Шпанија и даље то сматра својом територијом. Наравно, Британци се све време позивају управо на Мир у Утрехту и на то да је Гибралтар њима уступљен. Не треба заборавити ни да се на референдуму који је одржан 2002. године на Гибралтару, 99 одсто грађана од 90 одсто изашлих изјаснило како желе да Гибралтар остане под британским суверенитетом“, објашњава Петровић, уз опаску да је Шпанија засигурно озбиљна у својој намери да Гибралтар не преда Британцима.
И др Александар Гајић са Института за европске студије сматра да Шпанија претњом, да ће гласати против споразума о „брегзиту“, покушава да заузме став из позиције сопствених националних и државних интереса везано за позицију Гибралтара.
„Гибралтар је део Велике Британије и њеним изласком из ЕУ тај простор, који се наслања на шпанску територију, биће издвојен из јединственог подручја. То практично значи да ће морати да постоји чвршћа граница, као што постоји и према земљама које нису чланице ЕУ. Шпанија зато покушава да ’затегне‘ односе, не би ли нашла неки ’модус вивенди‘ са Британијом након њеног изласка из Уније“, каже Гајић.
Међутим, како напомиње, негативан глас Мадрида неће играти пресудну улогу, јер да би споразум о иступању Британије из Уније био усвојен у Европској унији, потребна је проста већина.
„Зато ми се чини да је овај потез Владе у Мадриду пре свега за унутрашњу употребу, како би се показало да је имала чврст став и да се није сложила са тим да се према Гибралтару поново створи граница као што је постојала пре него што је Шпанија ушла у ЕУ, односно док је ЕУ још била Европска заједница. На тај начин се легитимише нова влада, формирана након пада Рахојеве владе, и доказује се да води рачуна о шпанским националним интересима“, сматра Гајић.
Међутим, Рајко Петровић каже да ситуација није баш тако црна, јер је процес „брегзита“ на неки начин осуђен на дуго трајање, а спор око Гибралтара није једини који постоји у оквиру преговора о иступању Британије из ЕУ.
„Ипак, треба имати на уму да Шпанија у овом тренутку има огроман значај за ЕУ због мигрантске кризе и чињенице да огроман број миграната из Африке свакодневно покушава да преко Шпаније или преко Средоземног мора уђе у ЕУ. Имајући у виду да је Италија под новим руководством потпуно блокирала пријем миграната, највећи пријемни центри на Средоземљу сада су у Шпанији. Зато Европска унија мора врло пажљиво да води рачуна о интересима Шпаније, јер Мадрид просто може да каже да ће се понашати као Италија и да ће забранити проток тог становништва преко њене територије. Притом, на северу Африке постоје две шпанске енклаве, Сеута и Мелила, у које свакодневно покушава да уђе на хиљаде миграната, а то практично значи да су фактички на територији ЕУ. То је велики адут Шпаније у овој игри око Гибралтара“, напомиње Петровић.
У том контексту је, додаје Петровић, занимљив и недавни сусрет шпанског премијера и краља Марока у Рабату и продубљивање стратешког партнерства Марока и Шпаније.
„Позиција Марока је изузетно значајна у контексту мигрантске кризе, па верујем да Мадрид и на тај начин покушава да пронађе неке савезнике у евентуалној борби која предстоји око Гибралтара. Са друге стране, ни ЕУ неће седети скрштених руку. Томе у прилог говори чињеница да је одмах након претњи из Мадрида, око блокирања „брегзита“, Брисел најавио да се поставља питање давања зајма који је Шпанија тражила, јер Мадрид наводно не спроводи доследно фискалну дисциплину ЕУ. То се свакако може тумачити као индиректан притисак на Шпанију“, закључује Петровић за Спутњик.
