Када је реч о званичном ставу Русије о косовском проблему, Чепурин истиче да ту постоје три важна елемента.
„Прво, ми не признајемо државу Косово, строго се придржавамо Резолуције 1244 Савета безбедности Уједињених нација. Само Београд и Приштина могу да се договоре о статусу, степену аутономије Покрајине Косово и Метохија. Друго, то решење мора да се донесе без дрског притиска Запада на Београд. Треће, бићемо спремни да пружамо допринос трагању за компромисом и стабилним решењем ситуације“, нагласио је Чепурин.
Према његовим речима, Русија се солидарише с тежњом Србије да пронађе решење у оквиру свог устава и резолуција Савета безбедности Уједињених нација.
„Спремни смо да подржимо оне компромисе који буду прихватљиви за народ нама пријатељске Србије. Иницијатива и одређивање ставова је на Србији, а улога Русије се своди на евентуалну подршку на захтев српске стране. Интересантно је што сада све више земаља размишља о одустајању од ранијег признања Косова. Прве ласте су Суринам, Сао Томе и Принципе, а у јуну је своје признање опозвала и Либерија“, подсетио је руски амбасадор.
Када је реч о европској перспективи Србије, Чепурин сматра да се улазак Србије у Европску унију неће догодити пре 2025. године, а да је и то оптимистична прогноза.
„Али каква ће бити Европска унија до тог времена? Срби категорички одбијају да њихово ступање у ЕУ погорша њихов однос с Русијом. Овде влада уверење да ЕУ неће опстати до тада, а те сумње се све више појачавају. Срби су, притом, чврсто против ступања у НАТО. А остаје и проблем Косова. Притисак Американаца се појачава, али Београд не намерава да капитулира пред Западом. Ту је питања више него одговора. Запад користи ’шаргарепу‘ ЕУ како би Београд био попустљивији“, сматра Чепурин.
На питање да ли је Косово „српски Крим“, Чепурин је истакао да је Косово српска територија: „То је њена светиња. Косово такође треба да се врати у правни и државни оквир Србије у складу с међународним правом. Албанци називају државу ’Косова‘. Срби га називају ’Покрајина Косово и Метохија‘, како се она и званично зове у Уставу Србије. ’Земља дроздова и манастира‘“.
Руски амбасадор је подсетио на то да је према важећој резолуцији Савета безбедности Уједињених нација 1244, усвојеној 10. јуна 1999. године, Косово део Србије, те да „никакве друге међународно-правне базе нема“.
„Косово је данас најсиромашнији и најкриминалнији део Јужне Европе. Наркотици, шверц, највећа америчка база Бондстил, оружје, избеглице. Једни беже и страдају, а други се богате“, упозорио је Чепурин.
