У пекарама у Грачаници векна хлеба од данас кошта 40 центи, 10 више него јуче. Са последицама приштинске мере о увођењу стопостотног пореза на робу из централне Србије, а брашно је једна од њих, већ други дан по њеном доношењу суочава се становништво Косова и Метохије.
У исто време, државна телевизија у Тирани пренела је саопштење Владе Албаније, у коме се указује да одлука косовске владе о повећању пореза од 100 одсто на робу из централне Србије није добра ни за Приштину ни зa Београд и да засад треба од ње одустати.
Како за Спутњик каже руководилац Центра за регионалну сарадњу у Привредној комори Србије (ПКС) Александар Радовановић, реч је о неекономској мери која погађа обе пословне заједнице, крајње купце како на северу Косова и Метохије, тако и у осталим деловима покрајине, због чега ће људи морати по вишим ценама да купују производе. Поготово што се из централне Србије на КиМ највише пласира роба широке потрошње и енергенти.
„Роба више не прелази Мердаре нити друге прелазе, тако да од среде ниједан камион није прешао, па ни камиони страних компанија који производе међународне брендове на територији Републике Србије. Пример је Кока-кола, чијих девет камиона од јуче стоји на прелазу и не могу да уђу на косовски део“, објашњава Радовановић тренутну ситуацију.
Иако је по анексу приштинске одлуке одређено да своје брендове на територију КиМ може без новоуведене таксе да пласира само девет страних компанија, међу бројнима које имају производњу на тлу централне Србије, и њихова роба стоји на прелазу.
„Проблем је у означавању саме документације која прати робу где косовске власти и институције траже да се Косово означава онако како је њиховим такозваним уставом захтевано. Они траже да на декларацији пише увозник и дистрибутер ’за Републику Косово‘“, указује руководилац Центра за регионалну сарадњу у ПКС.
На питање ко треба да плати ту таксу од 100 одсто, он објашњава да то чини купац и да су управо због тога они сами отказали поруџбине које су имали јер им није више исплативо да пласирају производе који су потпуно неконкурентни.
Уколико би ова приштинска мера потрајала, колику би штету направила?
На то питање саговорник Спутњика каже да нема процена о томе колика би она била и да ће то бити познато тек на крају године.
„Нема пројекције на дневном нивоу. Могу само да кажем да смо ми ове године, закључно са септембром, имали тренд раста продаје од 8,2 посто. Прошле године смо пласирали робу за 442 милиона евра и ове године смо планирали да пласирамо робу за близу 500 милиона, а вероватно ћемо остварити минус у односу на прошлу годину“, истиче Радовановић. Он је, међутим, изричит да је штета свакако значајна јер је сваки пласман робе обустављен.
Радовановић указује и на двоструке аршине приштинских институција. Тако роба, рецимо из Француске, која је у транзиту на производним декларацијама и царинској документацији која прати робу, означена је статусно неутрално као роба за Косово. Јер да је другачије, не би могла на Хоргошу да уђе у Србију. Иако није декларисана као роба за „Републику Косово“, она ипак пролази Мердаре, истиче он. Генерално, ако би са рафова у продавницама широм КиМ требало да се склони роба, на чијој декларацији не пише „за Републику Косово“, мало би на њима шта остало, истиче Радовановић за Спутњик.
На недоследност у примени одлуке која није прецизно дефинисана указује и економски аналитичар Радојка Николић. Она зато сматра да она и није осмишљена да дуго траје јер би се појавили још неки анекси који је прецизирају.
„Ја мислим да ће за неколико дана ово бити завршено. Ово је само ствар још једног политичког притиска који има и унутрашњу сврху, да се Албанци међусобно разрачунавају, ојачавају позиције, да пруже неку сатисфакцију становништву, које су већ припремали за чланство у Интерполу“, каже Николићева, подсећајући да до тога није дошло упркос великим парама које је Приштина дала за лобирање.
Сада се каже чекају потези Вашингтона и Брисела.
„То је сада игра нерава. Да не буде: чим су Приштини са Запада рекли да буде повучена, да то одмах ураде. Питање је само дана или недеље до повлачења одлуке. Неки помињу да имају залихе робе за десетак дана. Мислим да ће на повлачење утицати и то ко се колико овајдио, да пусте мало црно тржиште које ће сигурно да ради. Они имају своје људе и на црном тржишту. То ће кренути каналима преко Црне Горе, Македоније, Албаније“, каже уредница два економска часописа, „Економетар“ и „Магазин бизнис“.
Она је посебно указала да је симптоматично саопштење које је данас стигло из Тиране. По њеној оцени, Брисел преко Албаније шаље поруку Приштини да одустане од штетне мере о опорезивању робе, јер рачуна да ће то бити ефикасније ако сам то захтева. И Албанија је део ЦЕФТА споразума према којем се роба њених чланица у међусобној трговини не царини.
„Иду преко Тиране с поруком: ево, и браћа Албанци нам кажу да је одлука штетна, па ћемо да је повучемо, не због Срба и Брисела, него зато што су то наша браћа тражила“, објашњава Николићева за Спутњик. То је, сматра она, још један сигнал да приштинска мера не може дуго да траје.
