Притом, каже наша саговорница, сами конзервативци немају већину у парламенту, већ се ослањају на 10 посланика из Унионистичке странке из Северне Ирске, а они су одмах рекли да неће подржати споразум сматрајући га капитулантским пред Бриселом.
И у самој конзервативној партији не постоји расположење код већине да се овакав споразум подржи, па ће Мејова морати да траћи подршку и од лабуриста, а њихов лидер Џереми Корбин рекао је да му споразум делује као „недопечен“ и да нема намеру да га подржи. Премијерка се, истиче Грубјешићева, суочава с тиме да уколико споразум не прође у парламенту, она ће морати да поднесе оставку, ићи ће се на парламентарне изборе, а у том случају ће Британија изаћи из ЕУ без споразума, па ће морати да се ради све из почетка.
Уколико пак споразум прође у парламенту Британије, потом иде пред Европски парламент а и ту има препрека, каже она.
„Улазимо у један период турбуленције“, упозорава Грубјешићева.
Како каже, доста је спорних питања на линији између Британије и ЕУ, кључни проблем је чврста или мека граница са Северном Ирском, а у прелазном периоду који траје до 31. децембра 2020. положај Северне Ирске требало би да се дефинише.
По мишљењу наше саговорнице, Мејова је ипак успела да постигне једини могућ споразум јер нигде није предвиђено како се излази из ЕУ. Брисел жели да заштити осталих 27 држава чланица, а Британији је понуђен фер споразум да то буде „добар развод“, сматра она, уз оцену да Британија није ни ушла једноставно у ЕУ, па не може једноставно ни да изађе, иако би неки да пресеку преко колена.
Помиње се и могућност другог референдума, а шансе за то расту уколико овај споразум падне у британском парламенту. Ипак, поставља се питање да ли је то легално. Зашто уопште дозволити други референдум јер овај први није био шала, пита Грубјешићева.
По њеној оцени, присутна је и опасност од распада Британије, јер и Северна Ирска и Шкотска би желеле да остану у ЕУ, па није без основа изјава шефа шпанске дипломатије Жозепа Бореља да је више забринут за јединство Британије него за јединство Шпаније.
„Ипак, не верујем да може да дође баш до распада Велике Британије, као што није дошло ни до распада Шпаније без обзира на сецесионистичке тежње Каталоније. Разум на крају превлада, али свакако је Британија пред великим одлукама и великим искушењима“, констатује гошћа Спутњика.
На питање како се све то одражава на Европу, Грубјешићева каже да је „брегзит“ био геополитички земљотрес за ЕУ од ког ће се она тек опорављати, а колико дуго — видећемо.
„Постоје две школе мишљења. Једна која каже да ће ЕУ бити лакше без Британије, и друга која мисли да је ово велики ударац за ЕУ. Ја спадам у ову другу. ЕУ иначе и са ’брегзитом‘ или без њега мора да се носи и са бројним другим питањима у два правца: да ли ће постати савез држава или нешто сасвим друго. Савез држава је изгледнији, она врста јединства и стари федерализам тешко да ће се поновити. Настојања за више интеграције се суочавају са изазовима идентитетске политике и суверенизма“, наводи Сузана Грубјешић.
По њеној оцени, ово ће ојачати снаге које су за мање федерализма и мање интеграције, а први тест за то биће избори за Европски парламент у мају следеће године.
