Легојда је истакао да Почајевска лавра представља светињу светског православља и да су претензије власти чија овлашћења истичу за неколико месеци „апсолутно незаконите и политички мотивисане“.
„Циљ тих мера је потпуно нескривена дискриминација верника у Украјини. То су покушаји да се верници приморају да направе религиозни избор у корист квазирелигиозне структуре“, навео је Легојда.
Он је изразио наду да ће „антирелигиозни прогони, покушаји застрашивања верника у Украјини у међународној јавности бити оцењени како треба и да ће бити заустављени силом закона“.
Питање црквене имовине у Украјини заоштрило се услед црквеног сукоба који је настао када су украјинске власти објавиле да покрећу истражни поступак због црквених здања. Полиција Тернопољске области је покренула истрагу о наводној незаконитој предаји здања Светоуспенске Почајевске лавре на коришћење УПЦ 2003. године.
Светоуспенска лавра је највећи православни комплекс у западној Украјини, други у земљи након Кијевско-печерске лавре. Од 1997. године тај комплекс је у надлежности канонске Украјинске православне цркве.
Власти у Кијеву и неканонска црквена структура у Украјини очекују да ће до краја године добити признање о аутокефалности од Цариградске патријаршије. То признање (томос) може да добије само поглавар „уједињене“ цркве, који треба да буде изабран на „ујединитељском сабору“ православних цркава у Украјини. Датум тог скупа још није утврђен, а канонска УПЦ је саопштила да не планира да учествује на њему.
Због одлуке Цариграда да почне процес признавања аутокефалности УПЦ, Синод Руске православне цркве је 15. октобра објавио да прекида комуникацију са Цариградском патријаршијом на целој својој канонској територији, укључујући Украјину и Белорусију.
