Према сазнањима листа, списак непожељних особа достављен је свим полицијским пунктовима на прелазима, уз напомену да одмах буду ухапшене ако дођу на неки од административних прелаза.
На списку у који су „Новости“ имале увид су српски функционери, почев од премијерке Ане Брнабић, преко министара у Влади, до судија Уставног и Врховног касационог суда.
На овој „црној листи“ су министар спољних послова Ивица Дачић, министар унутрашњих послова Небојша Стефановић, министар трговине Расим Љајић, министарка грађевине Зорана Михајловић и министар одбране Александар Вулин.
Како наводе „Новости“ непожељни представници из Скупштине су председница Маја Гојковић и потпредседници Верољуб Арсић, Владимир Маринковић, Ђорђе Милићевић, Вјерица Радета и Гордана Чомић, 14 судија Уставног суда на челу са председницом Весном Илић Прелић, четири судије Врховног касационог суда и његов председник Драгомир Милојевић, као и више државних секретара, помоћника министара, итд.
Како лист напомиње, овим потезом, после ЦЕФТА споразума, Приштина је прекршила и договор из Брисела који се односи на званичне посете и који се примењује од 2014. године.
По њему је за планирану посету неког званичника из Београда потребно само обавестити Приштину. Према утврђеној процедури, то обавештење се шаље официру за везу и ако се не добије никакав одговор, сматра се да је посета одобрена. У зависности у коју су групу сврстани функционери, долазак мора да се најави најмање 48 или 72 часа унапред.
„Новости“ наводе и да је серија несувислих мера Приштине као и „млаке“ и „про форма“ осуде из Европске уније довела дијалог са Београдом у ћорсокак и да је велико питање може ли се он наставити у Бриселу у формату у коме се и досад водио, чак и да косовске власти пониште своје одлуке.
Лист пише и да ће даље деловање у све компликованијој ситуацији српски државни врх координирати са Русијом и Кином.
„С обзиром на то да је списак непожељних ’посетилаца‘ КиМ сачињен пре одлуке у Интерполу да не прими тзв. Косово у своје редове, то иде у прилог тврдњама да и накнадно наметнуте таксе немају много везе са исходом тог гласања, већ да се руководство у Приштини води другим мотивима“, наводи се у тексту.
