За Спутњик генерална директорка Фабиола Ђаноти говори о томе када ће бити успостављена сарадња са Русијом, како ће изгледати обновљени колајдер и како би требало да изгледа најважније откриће ЦЕРН-а.
Како оцењујете досадашњи допринос Русије раду ЦЕРН-а?
— Русија је већ деценијама један од најважнијих партнера ЦЕРН-а. Руски научници, инжењери и техничари, учествовали су у различитим значајним пројектима, па конкретно и сада на овим пројектима који се тичу реконструкције великог колајдера. Руски научници су дали свој значајан допринос током експеримената које смо радили у вези са очекиваном реконструкцијом, стварањем моћнијег акцелератора, као и у вези са физичком анализом података. Имамо дакле врло тесну и плодну сарадњу.
Почетком ове године се појавио проблем у вези са могућим прекидом сарадње ЦЕРН-а и Русије…
— Не, до сада није било прекида сарадње. Русија је поднела захтев за придружено чланство у ЦЕРН-у, али је потом сама одлучила да не жели такав вид кооперације, већ да има намеру да потпише Споразум о међународној сарадњи. Тако да није било никаквог прекида или проблема.
Да ли рачунате да ће руски научници још више бити ангажовани у раду ЦЕРН-а након потписивања споразума?
— Руски физичари и инжењери већ веома активно учествују у нашем раду. Негде око хиљаду научника из Руске Федерације је ангажовано на нашим пројектима и експериментима. Руски физичари и инжењери су врхунски стручњаци, заиста су сви веома добри у ономе што раде. Наравно, надамо се да ће се наша сарадња наставити. Сада радимо на припремама за обнављање колајдера и веома нам је важно да током целог процеса ремонта и модернизација Русија буде уз нас.
Стручњаци ЦЕРН-а су спремни да учествују у изградњи електрон-позитивног колајдера у руском граду Новосибирск. Какав конкретно би требало да буде допринос научника ЦЕРН-а?
— Ми ћемо допринети својим знањима и искуствима у вези са акцелераторима. Научници се већ сусрећу, разматрају, раде на реализацији оптимизације акцелератора.
Физичари и инжењери ЦЕРН-а већ сарађују са руским научницима поводом колајдера NICA, који се гради у руском градићу Дубна, надомак Москве….
— Што се тиче NICA, ЦЕРН одавно ради са руским колегама, и то је најпре научна сарадња, размена идеја. Али ми такође имамо и конкретни део сарадње који се састоји у заједничком раду на изградњи NICA. Са друге стране, ЦЕРН не ради на прикупљању и анализи података.
Пре неколико година ЦЕРН је постао планетарно позната научна институција након што је у великом колајдеру био откривен Хигсов бозон. Да ли је и касније било тако значајних открића? Да ли се надате Нобеловој награди?
— Независно од награда, које су свакако веома важне, ми се најпре бавимо науком како бисмо дошли до нових сазнања. По мом мишљењу, најзначајније откриће ЦЕРН-а јесте управо проналазак честице од које се састоји тамна материја. Али све је у рукама природе. Ми не знамо какве нове физичке законе природа жели да положи у енергију колајдера или у нови још моћнији акцелератор.
Али засад, током наредне две године, колајдер ће привремено престати са радом како бисмо побољшали перформансе акцелератора и тиме прешли на још моћнији ниво. Тако да ћемо тек од 2021. године моћи да очекујемо неке евентуалне научне новости.
