Ова самохрана мајка шесторо деце сваког викенда одлази да посети родитеље у косовско планинско село Медреговац, српски заселак Секирача. Ту је некада живело хиљаду и по Срба, а данас су остали само они, времешни Радислав и Милица, који газе девету деценију.
Имају краву и неколико коза, башту, па се Милена у Медвеђу, где је чекају деца, враћа са неопходним млеком, сиром и поврћем. „Полиција ме је сачекала готово испред куће, јер се налази само километар од административне линије“, започиње причу Милена.
„Ја сам њих питала, шта ја вама сметам, ја пролазим путем, идем да обиђем своје родитеље, мој отац има имање на обе стране. Не видим никакву линију, не кршим ништа, шта сам урадила?! Тргујем ли дрогом, нарушавам ли мир Албанцима, Србима?! Ја само идем својој кући“, присећа се Милена сусрета с косовском полицијом.
Сведочи да је један полицајац био веома непријатан, није јој дозволио чак ни да се јави брату телефоном, да не брине. Викао је да спустим телефон, али нисам ни ја њему остала дужна, јер заиста не мислим да сам нешто скривила, уверава нас Милена.
„Рекла сам: ’Знате шта господине, ја немам моћи, немам ништа, ја сам — само ја, али Бог је изнад нас свих. Он ће судити, а схватите, отето је проклето, не схватате шта радите. Зашто мене малтретирате? Зашто?‘ Онда је мало стао, није знао шта да каже“, присећа се.
Милена и њен брат Горан, који такође живи у Медвеђи, годинама су код родитеља одлазили преко Спонаца, такозване „капије 3А“. Имају допис Унмика од 24. маја 2001. године у коме стоји да Медвеђа има два прелаза према Косову, Секирачу, у њиховом родном селу и Мутиводе, прелаз који је чак 84 километра даље.
Горан Перовић објашњава да их на прелазу на коме је Милена ухапшена регуларно легитимише српска полиција. Пре пет година укинут је прелаз на страни Косова, а разлог је јасан и страшан, каже Горан за Спутњик.
„Они имају интерес да га укину, с обзиром да је то било српско село. Кад су забранили прелазак, још је било мештана у том селу, а када су то учинили, људи су почели полако да одустају. Ми смо били најупорнији, ту имамо 50 хектара земље и 30 на српској страни. Практично, све преко те планине је наше и нисмо се селили“, каже Горан.
Он додаје да ово није први пут да је неко ухапшен када уђе на територију Косова преко земље Перовића, да полиција реагује муњевито, што није случај када је у питању криминал.
„Имам сигурно десет предмета, случајева, како они кажу. Пљачкали су нам кућу, украли трактор, секли шуму… Нико ни у једном случају није одговарао. Ниједна српска кућа није остала. Полиција дође, потпише и оде, а ми што само идемо путем, имамо проблем. То је страшно, невиђено“, огорчен је Горан.
Милена, на крају разговора за Спутњик, инсистира да се њена прича не пренесе тако да би могла било кога да повреди. Иако јој сваки улазак на територију Косова уноси страх у кости, каже да је већина полицајаца према њој ипак била коректна, као и судија, који познаје њеног оца, који се сагласио да излаз за ову ситуацију мора да се нађе.
„Молим вас да апелујете и на наше власти да се овај проблем некако реши, да се нађе начин, некакав папир, јер ми од наше земље нећемо одустати“, каже Милена Перовић.
