Истина, власти у Кијеву прогласиле су ратно стање, али то ништа битније не мења досадашњу ситуацију на терену Донбаса, или у акваторији Црног и Азовског мора, јер Украјина не сме да уђе у отворени рат против Русије, пошто би била поражена у току од три дана. Видећемо хоће ли Кијев наредити и мобилизацију резервног састава војске и полиције, у прошлости је то ишло споро и тешко, руске процене говоре да се до сада на тај позив одазвало само око 1,5 одсто резервног састава. У подручјима где је већинско руско становништво та је мобилизација у старту осуђена на неуспех. У западним деловима Украјине, па и у Кијеву многима се не иде у резерву, јер једни тајкуни су на власти сменили друге тајкуне и зашто да обични људи ратују за политичаре чија се цена тачно зна, односно познато је колико кошта посланичко место у Ради.
Инциденти, које су у подручју Керчког мореуза изазвали бродови украјинске ратне морнарице, плод су дилетаната, или је намера и била да се жртвује скоро трећина флотног састава украјинске ратне морнарице, пошто је руска обалска стража заробила два оклопна чамчића од по 47 тона депласмана и један прастари тегљач. Дакле, да ли је тај догађај требало да послужи властима у Кијеву за позиционирање у сусрет изборима?
Политички врх у Кијеву својим је несмотреним и аматерским потезима још једном понизио украјинску војску, овај пут ратну морнарицу, гурнувши је у ситуацију да се мали оклопни чамчићи конфронтирају са руском обалном стражом код Керчког моста. Гурати украјинску ратну флоту против руске Црноморске флоте не само да је сулудо, већ је и смешно. Целокупна украјинска армија, ваздухопловство и морнарица немају снаге, вероватно ни воље да ратују са Русима. Однос снага све говори.
Наиме, Украјина има оружане снаге од 204.000 припадника, од чега копнена војска броји око 145.000 људи, ратно ваздухопловство око 45.000 припадника, а ратна морнарица 6.000 официра, подофицира и морнара, ваздушнодесантне снаге 8.000 људи, а специјалне снаге око 88.000 припадника. Резервни састав броји око 900.000 људи, али све су то само бројке на папиру. Копнена војска распоређена је у три корпуса, ту су две бригаде специјалних снага, две оклопне и осам механизованих бригада, један механизовани пук. Ваздушнодесантне снаге имају једну бригаду падобранаца, две ваздушнопревозне бригаде и један пук, те бројне артиљеријске бригаде и пукове, инжењеријске и пукове ПВО. Од тенкова копнена војска Украјине има око 850 тенкова Т- 84, Т-80, Т-72, Т-64 и Т-55, око 350 оклопних транспортера и борбених возила пешадије, 1.730 комада артиљерије, 350 вишецевних ракетних бацача, 35 борбених хеликоптера Ми-24, балистичке ракете „точка“ и „скад“, ПВО системе „бук“, „стрела 10“ и С-300В.
Авијација Украјине располаже са укупно 125 борбених авиона, од чега 37 апарата МиГ 29, 34 авиона Су-27, 14 авиона Су-24, 31 апарат Су-25. Пилоти имају годишњи налет до 40 сати. Ратно ваздухопловство има и своју ПВО. Ратна морнарица од већих бродова има једну фрегату, адмиралски брод „Хетман Сагаидашни“, стари совјетски „Кривак 3“, као и десетак мањих патролних и ракетних чамаца и бродића, пет миноловаца и два већа десантна брода. Морнаричка пешадија Украјине броји око 2.000 припадника. Полувојне снаге Украјине чини 39.000 људи Министарства унутрашњих послова, те 45.000 припадника граничних јединица.
Бројчано и технички све су то недовољне снаге за супротстављање Русима, борбена је техника већином још из времена Совјетског савеза, али главни је проблем стање борбеног морала јединица, недостатак мотивације припадника оружаних снага, који виде шта се све дешава у украјинском друштву масовне корупције, као и неисправност доброг дела борбене технике. Са друге стране, Русија има јасне циљеве, монолитну и добро обучену армију и јединствено руководство државе. Дакле, шансе да украјинска војска крене на Крим, или на Керчки мост нису ни теоретског карактера. Немају са чиме, нема ко и немају ни куда. Крим је са северне копнене стране већ одсечен од Украјине, а за поморске десанте Украјина нема капацитете. Мањи инциденти су могући, али ово је ипак завршена прича. Крим је непотопиви руски носач авиона у Црном мору. Са Крима Русија контролише цео регион Црног мора, па и шире. Порука Западу: ’Тражили сте, гледајте…‘
О овој теми у емисији „На нишану Лазанског“ говоре морнарички пуковник Милан Комар и капетан бојног брода Милисав Мијовић.
