Поруке Едија Раме после заједничке седнице влада Албаније и Косова су директна подршка Албаније Косову и јасно је да обе владе раде на пројекту „велика Албанија“, изјавио је за Спутњик политички аналитичар Бранко Радун.
„Велика Албанија“ је већ створена у економској сфери, на јединственом економском простору се увелико ради већ годинама, тако да то није нешто што је у плану, већ је питање у којем степену је та идеја реализована, додаје Радун. Следећи корак је политичко и свако друго обједињавање тог простора.
„Када су људи у Србији упозоравали да пројекат ’велике Албаније‘ може да изазове сукобе на целом Балкану били су оптуживани да је то нека теорија завере, да претерују, да за то нема основа, али ова сад заједничка седница две владе управо говори да се на томе озбиљно ради и да се, заправо, прелази се у нову фазу формирања ’велике Албаније‘“, каже Радун.
Политиколог из Грачанице Стефан Филиповић истиче да је „велика Албанија“ чињеница још од „Призренске лиге“ 1878. године. Додаје да кад бисте сели у аутомобил и возили се ауто-путем од Приштине до Бара, не бисте били свесни да сте променили три државе — Србију, Албанију и Црну Гору.
„Свуда где су одредили да ’велика Албанија‘ буде, они су то већ повезали економски, културолошки и идентитетски. Дакле, седнете у ауто, кренете из Приштине, возите за Црну Гору и тек кад изађете из Бара и кренете ка Сутомору ви имате утисак да сте ушли у Црну Гору. ’Велика Албанија‘ је факат и то је готово“, истиче Филиповић.
Међутим, „спуштање лопте на земљу“ било би у практичном економском интересу Албаније, јер економска размена између Србије и Албаније расте. Наши економски субјекти имају прођу на албанском тржишту и Албанци се тек упознају са оним што Србија може да им понуди.
„Овде на Косову, албанске фирме, на пример, шпедитери, запошљавају косовске Србе да возе шлепере из Београда за Тирану, јер је велики промет, који иде узлазном путањом. Албанији не треба сукоб приштинских елита и званичног Београда, јер је то тотално ирационално и приштинска елита понаша се као остављена девојка после гласања у Интерполу“, каже Филиповић.
Радун сматра да економија има тежину, али је Албанцима много важнији политички пројекат „велике Албаније“ и подршка Косову у антисрпској политици. Очигледно је да имају подршку са Запада, јер Рама никад не би сам, без нечијег зеленог светла, ушао у такву причу.
„Рама фигурира као најпрозападнији лидер на Балкану, а највише је везан за Вашингтон и Лондон, тако да ово треба посматрати у том контексту — да је добио зелено светло да то уради. Очигледно је да неким силама није у интересу нормализација стања на Балкану. Мислим да се овде Албанија није ни питала, него им је речено да то ураде и они су то урадили. Наравно да је то и на њиховој идеолошкој линији ’великоалбанске‘ политике, али конци се повлаче ван Албаније и Косова“, сматра Радун.
Он, међутим, истиче да данас постоји „политичка шизофренија у англосаксонском свету“, односно да имамо различите тонове који долазе из Вашингтона и Лондона. Подршка Албанији и Косову не долази од врха америчке власти, али то не значи да ће ускоро доћи до „спуштања лопте“.
И Филиповић сматра да косовска политичка елита ради по налогу Запада.
„Ја се увек позивам на изјаву Рамуша Харадинаја: ’Косово нема спољну политику‘, и то је факат. Они су паметни људи и раде све што им се каже и ћуте. Мислим, то није паметно ако хоћете да будете суверена држава и нормалан и цивилизован европски народ, али они то раде. Кад год им неко нешто каже, они ће то да слепо послушају, тако да су све ово неке међународне приче“, закључио је Филиповић.
