Први резултати увођења ратног стања не делу територије Украјине, по свему судећи, почели су већ да се евидентирају. Украјинска гранична служба забранила је улазак у земљу четрдесеторици руских држављана који су авионом из Белорусије допутовали у Кијев. Наредним летом су враћени у Минск. Шта све конкретно подразумева одлука украјинског парламента о увођење ратног стања у трајању од 30 дана у 10 административних јединица, углавном оних које се налазе уз границу са Руском Федерацијом.
На то питање Спутњика професор међународног права са Правног факултета у Косовској Митровици, Дејан Мировић, каже да ратно стање за директну последицу има укидање скоро свих људских права, попут забране окупљања, права на слободу информисања. Уз то, професор на Катедри за Међународно право Правног факултета у Београду Владан Јончић, који је до одласка у пензију, ове године, предавао Међународно право оружаних сукоба, указује да за те административне јединице то значи, како суспензију одређених права, тако и увођење неких других обавеза које изискује подизање борбене готовости, попут мобилизације становништва.
„То је, најједноставније речено, сасвим другачији начин живота у односу на мирнодопско стање“, каже Јончић, истичући да се делом суспендује унутрашње право, а делом људска права, попут права на слободу кретања и на слободу говора.
Мировић притом напомиње да се суспензија права односи на територије на рубним подручјима, уз границу са Русијом, чије је становништво највероватније опозиционо настројено према Кијеву. Он подсећа да је Врховна рада уз увођење ратног стања прецизирала да ће председнички избори бити одржани 31. марта идуће године.
„Када имамо у виду да је председник Украјине Петро Порошенко у предизборној кампањи, јер су у марту избори, јасно је да ће то имати последице на те људе који живе у десет региона према Русији у којима је уведено делимично ратно стање. Према томе, ја мислим да ће та мера имати много више утицаја на унутрашње него на међународно право, каже Мировић.
То је и мишљење руског политиколога Семјона Уралова.
„Све је веома једноставно. У областима где се налази највише становништва које је опозиционо оријентисано у односу на актуелну власт, ту се највише подржавају руска култура и језик. Зато је увођење ратног стања, заправо, унутрашње политичко питање, повезано са изборима, али и са новим таласом репресије. Можемо закључити да ће се све ово завршити са хиљадама нових хапшења ’Путинових агената‘. Бонус у овој причи ће бити и борба против Украјинске православне цркве“, каже Уралов за Спутњик.
Ратно стање је, сматра он, и механизам да се неистомишљеницима оспоре права на слободу говора, а „колико ће се то грубо у пракси реализовати, то ће власт одлучивати у ходу“.
Члан Савета за међународне односе у оквиру администрације руског председника, Богдан Беспаљко, за Спутњик наводи да увођење ратног стања, осим ограничавања права и слобода грађана, подразумева и могућност укидања избора.
„Из моје перспективе, ова провокација је и покушај да се уведе ратно стање на територији читаве Украјине, што је заправо покушај председника Порошенка да откаже одржавање редовних избора, јер му је јасно да би изгубио. Зато му је баш добродошло да уведе ратно стање, а потом, у складу са развојем ситуације, можда ће га и продужити“, каже он.
Беспаљко додаје и да је веома чудно што раније није затражено увођење ратног стања када конфликт на одређеним територијама Украјине траје четири године. И сам председник Украјине је изјављивао да се на територији Донбаса наводно налази велики број руских трупа, па зашто није раније реаговао на сличан начин, више констатује него што пита саговорник Спутњика.
На питање како ће се увођење ратног стања одразити на односе са другим државама, Јончић подсећа да су медији већ јавили о враћању руских држављана који су авионом из Белорусије слетели у Кијев. То значи да Украјина може строже да контролише граничне прелазе или да затвори границу, каже он, претпостављајући да ће граница са Русијом бити затворена.
Саговорник Спутњика подсећа да ратно стање може да значи и повлачење амбасадора и прекид дипломатских односа.
„То је ствар државе која проглашава ратно стање. Не мора увек да се каже, потпуно прекидамо дипломатске односе. Уобичајена је мера да се повуче амбасадор на такозване консултације, а они то, колико ми је познато, нису учинили“, каже Јончић.
Може да дође до спуштања дипломатских односа на нижи ниво од амбасадорског, додаје он, али и констатује да је интересантно да Украјина ни то засад није учинила.
Коментаришући чињеницу да је Кијев прво најавио ратно стање у целој земљи у трајању од 60 дана, а онда одлучио да оно буде месец дана на делу територије, доскорашњи професор Међународног права оружаних сукоба каже да то говори о стању власти у Украјини.
„Јасно је да ту нема јединства у власти, да је држава врло крхка по питању унутрашњег уређења и сад се то одражава на међународну ситуацију. Мислим да је евидентно да то они раде под нечијим утицајем са стране, али јесте и евидентно да они то раде на пар месеци пре избора да прикупе неке поене. А то је врло опасно јер се крхка ситуација у једној земљи рефлектује на регион у коме се налази и на међународне односе“, закључио је Јончић за Спутњик.
