Лист пише да се за протеклих 20 година Русија претворила у једног од најважнијих играча на глобалном тржишту извоза, иако је раније била земља која је зависила од увоза хране. Истовремено, у протеклих пет година пољопривредна производња и њен извоз порасли су за 20 одсто, а то се објашњава трговинском и пољопривредном политиком коју држава води, истичу аутори чланка.
Након распада Совјетског Савеза, у Русији се десио колапс на прехрамбеном пољу и у сфери пољопривреде, након чега је земља била приморана да увози производе.
Ситуација је почела да се мења након 2005. године, када је влада одлучила да активно инвестира у сопствену пољопривреду. Истовремено, као одговор на санкције Европске уније и САД, Русија је забранила увоз појединих европских и америчких прехрамбених производа, подсећају аутори чланка.
Као резултат тога, 2017. године Русија је постала највећи извозник пшенице на свету, друга земља у свету када је у питању производња житарица и сунцокрета, трећи највећи произвођач млека и кромпира и пети по величини произвођач јаја и пилећег меса, истиче шведски лист.
Руски ембарго на увоз одређене робе из земаља које су увеле санкције Русији (из САД, ЕУ, Канаде, Аустралије и Норвешке), ступио је на снагу у лето 2014. године. Забрана је укључивала месо, кобасице, рибу и морске плодове, поврће, воће и млечне производе. Како је Запад продужавао своје санкције, тако је и Москва наставила са својим контрамерама.