Нови албански предлог о „великој Митровици“ уследио је пошто су четири српска градоначелника из Северне Митровице суспендовала своје функције, у знак протеста због пореза од 100 одсто које је косовска влада увела на српску робу.
Професор Душан Челић, професор грађанског права на Универзитету у Косовској Митровици каже да је нова одлука из Јужне Митровице чисто популистичка и да нема правно утемељење ни у законима такозване државе Косово.
„Према том њиховом квазиправном поретку, саставни део устава такозване државе Косово је Ахтисаријев план, а у њему су дефинисане српске општине, међу којима је и Северна Митровица. Тумачење Ахтисаријевог плана је изнад такозваног косовског устава. Дакле, има тако јаку правну снагу, да га је немогуће променити. У супротном, то би значило да Приштина може да приступи измени статуса свих десет српских општина, од Грачанице па надаље“, каже др Челић.
Управо због тога он је уверен да је у питању само политиканство. С друге стране, Челић додаје да Приштина може, када прође законски рок од 40 дана, да распише ванредне локалне изборе за Северну Митровицу, и то само ако су оставке српских градоначелника стигле у централу у Приштину.
„Све друго би значило и промену њиховог такозваног устава, а и за то им је неопходна двотрећинска сагласност Срба“, подсећа наш саговорник.
Косовски медији извештавају да су оставке четири српска градоначелника стигле у централу у Приштину и да влада и председник Косова имају одрешене руке да уђу у процедуру расписивања ванредних локалних избора за градоначелнике четири српске општине за Северну Митровицу.
Иначе, како су приштински медији пренели, градоначелник Јужне Митровице, који је и сазвао седницу, на истој је рекао да је одлуку за измену закона донео сам, а не уз подршку или на наговор неког са више политичке инстанце из Приштине. Он је нагласио да на овај начин само покушава да испуни жељу грађана „са обе стране моста“ да Митровица поново буде један град.
Северна Митровица настала је по плану Мартија Ахтисарија за децентрализацију на Косову и Метохији и требало је да буде општина са српском етничком већином, на подручју општине Косовска Митровица.
С обзиром на то да је локално становништво бојкотовало све локалне изборе које су спроводиле привремене косовске институције, општина није конституисана и није имала органе власти до новембра 2013. године. Општина Северна Митровица не постоји по актуелном Закону о територијалној организацији Републике Србије од 27. децембра 2007. године, али је Влада Србије подржала излазак на изборе и формирање ове општине по косовским законима.
У Јужној Косовској Митровици живи око 110.000 становника и већина су Албанци, уз мање заједнице Бошњака, Турака, Рома, Ашкалија, Египћана и Горанаца, док у Северној Митровици живи око 20.000 становника, од којих су 17.000 Срби, а 3.000 мањине — и то највише Албанци, Бошњаци, Роми и остали.
Северном делу припадају и етнички мешовита насеља Горњи Суви До и Доњи Суви До.
Из јужног дела Косовске Митровице око 8.000 Рома је, после доласка Кфора, расељено у северни део и централну Србију. Мост који раздваја јужну и северну Митровицу више пута је био место сукоба, а 2014. године уместо барикада на њему је постављен „Парк мира“. Две године касније „Парк мира“ је уклоњен и почела је реконструкција моста.
