Американци су готово свим земљама које желе да купе руско наоружање и војну технику претили санкцијама, али се показало да државе попут Турске и Индије не желе да тргују сопственом безбедношћу и суверенитетом и да се са њима не може разговарати са позиције силе и језиком уцена.
Време ће показати да ли је намера Вашингтона о увођењу санкција Турској због куповине руских система С-400 била само у функцији одвраћања или ће своје претње заиста спровести у дело, али се може очекивати да ће односи двеју земаља у наредном периоду бити на испиту.
„Американци агитују турско руководство како би одустали од С-400, система који је конкурент америчким комплексима. У структури НАТО-а, којој припада и Турска, тај систем ће, како они кажу, изгледати као страно тело. Заправо, ово је преседан који Американци никако не желе. Они то доживљавају као ’ударац у леђа‘, пошто Турска постепено измиче из руку западних земаља“, рекао је за Спутњик руски војни експерт Владимир Карјакин.
Политиколози кажу да је Турска свесна да је спољна политика САД у последње време препуна конфузије и недоследности и да Анкара жели да искористи ту чињеницу за дистанцирање од Вашингтона и сопствено позиционирање у међународној арени.
„Турска жели да постане лидер на Блиском истоку и предлаже региону свој модел ’демократије са исламским лицем‘. Турска брани своје интересе у сиријском сукобу, где мора да сарађује са Русијом. Истовремено, Турска се не слаже са САД када су у питању Курди. Дакле, много тога је у игри: Курди, ’Турски ток‘, С-400… И наравно, не треба заборавити руску дипломатију, која захваљујући комплексном приступу побеђује у борби са САД“, сматра Карјакин.
Многе земље су на примеру конфликта Турске и САД увиделе да трговање сопственим суверенитетом ради лојалности Вашингтону не даје гаранције том суверенитету. Америка је променила своју националну одбрамбену доктрину, има нову нуклеарну доктрину и свима је постало јасно да ниједна земља није осигурана од агресије САД и њених савезника ако крши интересе Вашингтона.
Постоји и још један аспект. Према речима руских војних експерата, многе земље су схватиле да набавком америчких комплекса „Патриот“ немају гаранције да ће ти системи остати у њиховој земљи у случају да се односи са САД покваре. Типичан пример за то је Турска. Тамо су били распоређени системи „Патриот“, али када је Анкара, по мишљењу САД, постала „непослушна“, ти комплекси су повучени.
С друге стране, Русија када испоручује своје системе С-400, не захтева никакву посебну лојалност Русији, већ их нуди као могућност за заштиту суверенитета земље-купца.
Уговор о испоруци четири дивизије система С-400 Турској потписан још у децембру 2017. године у Анкари. Реч је о послу вредном 2,5 милијарде долара. Турска ће део договорене суме исплатити сама, док ће други део кредитирати Русија.
Русија треба да почне да испоручује Анкари то наоружање најкасније 2020. године, а како се најављује, тај ракетни систем ће бити у стању да функционише независно и њиме ће управљати турска, а не руска војска.
Анкара је због тог посла од првог дана на мети критика НАТО савезника, пре свега САД, уз објашњење да те ракете не могу да се уклопе у одбрамбени систем Алијансе. То се и могло очекивати, пошто је Турска прва НАТО земља која је купила модерно руско наоружање. Пре тога је само Грчка набавила нешто старији систем С-300.
Подсетимо, турски министар спољних послова Мевлут Чавушоглу, који се налази у посети Америци, изјавио је да је уговор о набавци руских ракетних система земља—ваздух С-400 завршен посао који не може да се откаже, али да је Анкари потребно још одбрамбеног оружја које би могла да купи од САД.
