Комитет за доделу награде одлучио је да амбасадор мира у свету за 2018. годину буде председник Србије због, како је наведено у образложењу, „плодног доприноса, међународног домета, који карактерише Вучићев мандат“, те његових „снажних напора у промоцији мира“.
Председник Вучић није присуствовао свечаности због ситуације на Косову и Метохији, односно кризе изазване мерама Приштине, а у писму, које је на церемонији прочитао српски амбасадор, поручио је да додела те награда неком ко, као он, долази са Балкана — улива наду, те да заправо припада свим оним људима у Србији који су га обавезали да ради у интересу мира.
„Чињеница да сам ја добитник ове дивне награде, ја, који долазим са Балкана, ког су толико пута звали ’инкубатором ратова‘, са Балкана на којем су жртве поравнале историју, из Србије, чија су деца, генерацијама, расла за рат, из Београда, који је 44 пута био разрушен до темеља, из земље, региона, у којима је славна смрт вековима била главна обавеза и главни задатак — то је више од наде“, истакао је Вучић у писму, захваљујући се на признању.
То је, наводи се у писму, доказ да у Србији и у целом региону постоји она тиха, безимена већина, која хоће мир, која га доживљава као услов свих услова, као насушну потребу, и која жели да, после векова смрти, наступи нова ера, она у којој је врлина родити и живети, помоћи, излечити, а не више убити, и не више — умрети“.
„Зато ова награда и иде њима, свим тим без имена, без славе, непознатима, тихим и добрим људима у Србији, који су ме обавезали да тражим мир, подржали ме у томе, дали ми снагу и обавезали ме да то радим тако да они, на крају, буду награђени. Не само овим Златним лавом. Него миром“, истиче се у Вучићевом писму.
„Драги пријатељи, хвала вам на овој дивној награди, хвала вам што сте показали, и на тај начин, да мислите о нама и да вам је стало. Дакле, за нас, из малих народа, када видимо да смо део света, и те целине, чак и када је у њој мир реткост, и награда“, закључује су поруци председника Србије коју је амбасадор Алексић прочитао пред званицама на свечаности у Венецији.
Бивши шеф италијанске дипломатије Франко Фратини, који је присуствовао церемонији у Венецији, сматра да су напори које је Вучић уложио у нормализацију односа са Приштином, упркос „провокацијама и агресивном ставу неких суседа“, један од разлога што је Златни лав за мир отишао баш у његове руке.
„Одлука да председнику Александру Вучићу буде додељена награда за мир Златни лав, донета је из три главна разлога. Зато што је успео да успостави личне и институционалне односе Србије са најважнијим светским лидерима на међународној политичкој сцени, зато што је од Србије направио стуб стабилности и безбедности у читавом региону и због његове способности да преокрене пасивну економију Србије у економски раст“, казао је Фратини за Танјуг.
Вучић је, како је Фратини казао, био способан да успостави личне и институционалне односе Србије са глобалним лидерима, али и да ојача односе са државама као што је његова Италија.
„Због честих састанака председника Вучића и председника (Италије Серђа) Матереле, али и због честих посета глобалних лидера, попут председника Русије, Кине, Турске и других држава. То је први елемент који је узет у разматрање — капацитет успостављања односа који Србију доводе у средиште међународног дијалога и међународних односа“, казао је Фратини.
Други разлог је, каже, то што је Вучић „без сумње, од Србије направио стуб стабилности и безбедности у читавом региону, нарочито својим напорима да нормализује односе са Приштином, упркос провокацијама и агресивном ставу неких суседа“.
„Говорио је и увек говори да је једина црвена линија добробит и интерес српског народа, што је врло разумљиво. Говорио је да не може да нормализује односе по сваку цену, али је, у дијалогу са Европском унијом, увек говорио и да је спреман да пронађе решење које је добро за његов народ. То је врло важан разлог да заслужи Златног лава за мир“, нагласио је Фратини.
Он је истакао да је Вучић, откако је дошао на премијерску позицију, до данас, успео да преокрене пасивну српску економију у економски раст.
„Сада БДП у Србији расте, расте број радних места и постоји већи број прилика за инвестиције. Истовремено је остварио напредак у преговорима са Европом по питању бројних реформи које су већ усвојене и оних које се већ примењују“, истакао је Фратини.
Нагласио је и да Србија данас доприноси бројним иницијативама у региону, бори се против тероризма, против инфилтрације терориста и исламистичких ћелија у региону и доприноси решавању мигрантске кризе на балканској рути.
Награде Златни лав за мир и Златни лав за предузетништво главне су награде Међународног Гранд прија Венеције, као и додељивање награде Светски амбасадор мира, што је за ову годину кардинал Франческо Кокопалмерио.
Према речима председника Комитета за доделу признања Силена Канделарезија, Златни лав за мир је награда која жели да буде симбол и обележје поновног рађања у свету, који је толико оптерећен актуелним геополитичким комешањима.
Историја награде
Према Канделарезијевим речима, награда Златни лав за мир представља симбол и знак поновног рођења у свету који је измучен тренутним геополитичким превирањима.
Захваљујући Канделарезијевој иницијативи и уз подршку Фондације „Федус“, италијанска престижна међународна награда Златни лав је од 2017. године добила и нову секвенцу — награду за мир која се додељује људима који су својом заслугама стекли епитет амбасадор мира у свету.
Прошле године ту награду је добила председнице групације „Жене вере“ др Лија Белтрами, која окупља жене различитих верских заједница које се боре за мир и разбијање предрасуда у конфликтним зонама.
Први који је понео ту награду, додуше почасну, јесте и председник Фондације која је додељује — сенатор Марио Бацини. Међу добитницима те награде су и новинар и писац Суад Сбаи и председница АЦМИД-а Дона Онлус.
Првобитно је награда Златни лав била намењена искључиво за најпрестижније достигнућа из области уметности и културе, али је годинама евоулирала, тако да од 2009. постоји и Златни лав за предузетништво, две године раније установљен је и Златни лав за каријеру, а 2012. и Златни лав за младе.
Историја награде Златни лав почиње у оквиру Међународног филмског фестивала у Венецији, који је основан 1932. године.
Године 1954. Златни лав шири се ван филмске уметности на готово све гране уметности, а последњих година и на остале друштвене сфере.
