У року од 32 дана у свемир су послали на милионе фотона и остварили телепортацију у 911 случајева.
Квантна телепортација подразумева пренос информација са једне упарене честице на другу, а при томе се уводи и трећа честица, која се уплиће с једном од оних из оригиналног пара тако да њен пар преузима стање треће честице.
Научни новинар у Институту за физику Слободан Бубњевић за Спутњик објашњава да већ неколико деценија физичари кроз интригантне експерименте потврђују једну особину квантних честица коју популарно зовемо квантна телепортација.
„Реч је о томе да квантни објекти имају нека својства која нама нису интуитивно блиска и сасвим јасна, да је заправо када ми не гледамо могуће пренети једно стање неког система на неко друго место тренутно, без трансфера. Та ствар зачуђује, али и покреће и мотивише физичаре читав век“, каже Бубњевић.
Квантна телепортација заправо подразумева пренос једног система на друго место.
На почетку су у експериментима преноси вршени на неколико метара, па на неколико десетина метара, затим на неколико километара, а кинески научници су, са квантном телепортацијом у свемир, заправо учинили да експеримент успе на тако великом растојању.
„То је веома значајан успех за експериментисање у квантној механици. С друге стране, у научном смислу не доноси много тога новог колико у смислу постављање једног новог рекорда“, оцењује Бубњевић.
Он напомиње да је битно истаћи да квантна телепортација није телепортација коју замишљамо по искуству научно-фантастичних филмова и романа.
„У овом тренутку ниво знања у физици је такав да је немогуће пренети материјалне објекте овом методом с места на место из простог разлога што кад имате информацију да се нешто дешава, тада се тај феномен не догађа. Реч је заправо о телепортацији својстава објеката“.
Наш саговорник објашњава да су објекти у квантном свету изузетно мали, много мањи него они на које смо навикли.
„Ти објекти имају друга својства, другачије се понашају и описани су науком која се зове квантна механика. Имају особину да, када се два таква објекта налазе у кохеренцији и у истом стању, када један објекат мењате, други, колико год био далеко, прелази у исто то стање у ком је његов парњак. Тренутно се стање једног објекта преноси на стање другог. Али у квантној механици, кад урадимо експеримент и видимо у каквом је стању овај објекат, већ смо нарушили кохеренцију и изгубљена је веза између та два објекта. Заправо, онда кад погледамо, то се више не догађа“, каже Бубњевић.
Приликом квантне телепортације догађа се тренутни пренос информације, што у неком смислу нарушава један од основних постулата да је брзина светлости највећа могућа брзина.
„Ствар је у томе да када хоћете да знате да је дошло до промене морате да пошаљете додатну информацију. Тако да, технички, у пракси нема тренутног преноса, али тај феномен постоји“.
То је једна необична појава у квантној механици која је након неколико деценија експериментисања почела да се примењује и у пракси. На основу тих особина у квантној криптографији омогућена је заштита података која је практично непробојна.
Имајући у виду да је квантна механика научна дисциплина која рапидно напредује, није немогуће да ће у будућности све кренути у неком смеру који би личио на праву телепортацију из СФ филмова.
