Споразум о сарадњи у принципу отвара пут Русији за рад у Аргентини у тој области, али две државе договориле су се и о могућности реализације пројеката „мирног атома“ у трећим земљама.
Документ потписан у Аргентини у присуству председника двеју земаља, Владимира Путина и Маурисија Макрија, предвиђа развој различитих модела за реализацију пројеката изградње нуклеарних електрана великих и малих капацитета у Аргентини, као и рад на заједничкој реализацији пројеката у трећим земљама, укључујући изградњу истраживачких центара и развој кадровских ресурса за њих. Документ отвара пут за спровођење заједничких истраживања, обуку кадрова и низ других праваца.
Истовремено са стратешким документом потписана је „мапа пута“ сарадње на реализацији конкретних руско-аргентинских пројеката у области коришћења атомске енергије у мирољубиве сврхе.
„Искрено говорећи, не мислим да се на самиту Г20 може разговарати о нечему конкретном у овој области. То није економски форум, нити атомска конференција, већ сусрет политичких лидера. Највероватније се ту ради о оквирном споразуму. Тешко да се тамо могло говорити о неким конкретним пројектима. Што се тиче Аргентине, не могу рећи да је та земља један од лидера у атомској индустрији, с обзиром на то да се зна да су лидери у овој области Русија, Француска, Јапан и САД“, каже за Спутњик аналитичар Алексеј Калачјов.
Према документу који су потписале Русија и Аргентина, стране ће размотрити могућност заједничког коришћења флоте плутајућих нуклеарних електрана на основу руског дизајна, узимајући у обзир завршетак изградње прве плутајуће нуклеарне електране на свету „Академик Ломоносов“.
Руски експерти из ове области наводе да су плутајуће нуклеарке извори енергије будућности, а интересантне су још и по томе што су идеалне за тешко приступачне и удаљене регионе, где је енергија неопходна за један ограничени период, на пример за радове на изградњи неког трећег објекта.
Калачјов подсећа да је Русија недавно изградила плутајућу нуклеарку „Академик Ломоносов“, први пројекат мобилних енергетских блокова каквих нема у свету, што је доказ да је руска атомска индустрија лидер на глобалном нивоу.
„Ми смо недавно изградили плутајућу нуклеарку ’Ломоносов‘ у Санкт Петербургу, која тренутно плови у Јакутију. Она ће остати у Јакутији и тамо ће обезбеђивати електричном енергијом локална предузећа и насеља. То је огроман брод са нуклеарним генератором тј. нуклеарна електрана малог капацитета која се налази на плутајућем пловилу. То је технолошки нова ствар. На пример, у Јакутији, где влада вечна зима, проблематично је изградити стационарну нуклеарну електрану. Тамо постоји једна мања, али ће уместо ње бити коришћена ова плутајућа“, наводи Калачјов.
Иначе, ова нуклеарка опремљена је са два реактора КЛТ-40С који су у стању да обезбеде снабдевање електричном енергијом за место у ком живи сто хиљада људи.
Основна намена је да осигура електричну енергију за области Крајњег севера и Далеког истока, као и за удаљене индустријске зоне и нафтне платформе.
Опремљена је и свим системима како би била отпорна на било какве природне катастрофе, укључујући и налете цунамија у складу са нормама Међународне агенције за нуклеарну енергију. Због тога руски експерти сматрају да би ово руско искуство и руске технологије могле да буду од велике користи и помоћи и Аргентини и другим заинтересованим земљама.
Поред тога, Русија и Аргентина су се договориле и о могућности реализације пројеката „мирног атома“ у трећим земљама. С обзиром на то да нема званичних саопштења о томе које треће земље су заинтересоване за овај вид сарадње, у руским стручним круговима се засад само нагађа.
„Могуће да је реч о земљама Латинске Америке. ’Росатом‘ у принципу има све потребне технологије и сада би требало видети шта би у Аргентини могло бити интересантно за ту руску државну корпорацију“, додао је Калачјов.
Сарадња Русије и Аргентине у нуклеарној области није изненађујућа ако се зна да атомска енергија има велику перспективу, а да Русија поседује напредне технологије потребне за изградњу нуклеарних електрана, које се одликују високом економском ефективношћу, одговарају најстрожим стандардима безбедности и екологије.
Иначе, тренутно се више од 20 одсто електричне енергије у Аргентини производи уз помоћ руске опреме.
Председник Русије Владимир Путин је, између осталог, обелоданио и да је са аргентинским председником разматрао изградњу нуклеарне електране на основу руских технологија.
Требало би се сетити да је „Росатом“ својевремено био заинтересован да се укључи у изградњу шестог енергетског блока нуклеарне електране „Атуча“ у Аргентини, а да се у тој земљи тренутно ради и на развоју нуклеарних електрана малих капацитета. Недалеко од Буенос Ајреса и „Атуче“ од 2014. године се гради енергетски блок ЦАРЕМ25, капацитета 25 мегавати. То је нови експериментални реактор на лакој води, како би се обезбедила јефтина електрична енергија за слабо насељене делове Аргентине.
Поред тога, Аргентина је понудила „Росатому“ да се, пружајући своје технологије, придружи и пројекту производње уранијума у тој земљи, што се Русима чини као занимљива идеја и спремни су да се укључе у тај пројекат, а сарадња је већ успостављена и у области нуклеарне медицине.
Иначе, 23. новембра ступио је на снагу руско-аргентински међувладин споразум о сарадњи у области употребе атомске енергије у мирољубиве сврхе, потписан јула 2014. године, који предвиђа заједничка истраживања у области „мирног атома“, пројектовање, изградњу и рад на нуклеарним електранама и истраживачким нуклеарним реакторима, управљање радиоактивним отпадом, обезбеђивање нуклеарне и радијационе безбедности и низ других.
„Уколико дође до реализације свих планова, то ће значити да после Европе, Азије и Африке, руска нуклеарна индустрија стиже и у Јужну Америку, настављајући традицију ’атомске дипломатије‘“, закључују руски експерти.
