Америка је спремна за слање ратних бродова у Црно море, о чему је обавестила Турску, а Русија је најавила да ће адекватно одговорити. Могло би то да значи, упозорила је Москва, и да ће руске подморнице испливати уз обале Америке. Ни то, као и оно прво, не би било кршење прописа. Заменик председавајућег Одбора Државне думе Русије за одбрану Јуриј Швиткин каже да не би желео да се то деси.
Нема сумње да је Црно море под будним оком свих заинтересованих страна после недавног инцидента у Керчком мореузу, када су три брода украјинске ратне морнарице ушла у територијалне воде Русије. Америка и даље инсистира да Русија пусти заробљене украјинске морнаре и врати бродове.
Генерално затегнуту ситуацију између две силе осликавају и провокације са америчке стране којих не мањка. Тако је Швиткин окарактерисао пролазак разарача америчке морнарице близу базе Пацифичке флоте Русије, наравно не улазећи у територијалне воде Русије.
Спољнополитички коментатор листа „Политика“ Мирослав Лазански сматра да ипак нема никакве посебне драматике у вести да је америчка војска тражила од Стејт департмента да обавести турске власти о намери да њени ратни бродови уплове у Црно море.
„По конвенцији из Монтреа из 1936. године која регулише право проласка кроз Босфор и Дарданеле и регулише право боравка страних ратних бродова земаља које немају излаз на Црно море, они, укључујући и америчке, имају право да уђу у међународне воде Црног мора и остану одређен број дана“, објашњава за Спутњик Лазански.
Истичући да присуство америчких бродова у тим водама није ништа ново, он додаје да је то што су обавестили турске власти нормална процедура, јер нису земља црноморског региона.
Довољно је само обавештење и они имају право да прођу, али тачно се зна колико њихов ратни брод може да остане у акваторији, каже Лазански, који мисли да је то најдуже 21 дан, после чега морају да изађу.
„С тим што Американци поступају врло лукаво. Како који брод који је присутан у Црном мору испуни ту квоту од 21 дан и крене назад, тако други брод уплови и тиме обезбеђују перманентну присутност у акваторији Црног мора“, каже саговорник Спутњика.
Право присуства америчких бродова у Црном мору, не значи, додаје Лазанки, да они нису под будним оком Руса.
„То што су Руси рекли да ће реаговати одговарајућим мерама наравно да је очекивано. Они сваки тај амерички брод прате јер практично долази на јужне границе Руске Федерације. Прате га бродовима, авијацијом, радарски. Дакле, ниједан амерички, а ни било чији други страни ратни брод, који не припада земљама које излазе на Црно море, кад је у Црном мору није без надзора руске војске свим могућим системима осматрања“, истиче овај спољнополитички коментатор.
На питање шта страни ратни бродови могу да раде у међународним водама, а шта не могу, Лазански одговара да могу све.
„Када су у међународним водама могу да обављају вежбе, да испаљују и борбене системе. Међународне воде су међународне, било на Црном мору или Атлантику, Пацифику и можете да обављате сваку врсту активности која није еколошки шкодљива. Тако смо у прошлости и видели да бродови НАТО-а уплове у Црно море и вежбају“, подсећа Лазански.
Он, међутим, указује да би од најаве доласка америчких ратних бродова у Црно море, са више пажње требало пратити помињани улазак ратних бродова у Азовско море.
Русија је, подсећа Лазански, рекла да неће дозволити улазак америчких бродова у Азовско море, а то значи пролазак испод Керчког моста. Ту је, сматра он, могућа нова провокација, да НАТО покаже да може да уђе у Азовско море, јер и оно има и територијалне и међународне воде.
„Ширина Азовског мора је таква да постоји један појас где су међународне воде, али пошто је тамо просечна дубина мора око седам метара питање је како бродови могу да избегну те плићаке, а да не уђу у руске територијалне воде“, указује саговорник Спутњика.
Он додаје да цео тај проблем Руси могу да реше врло једноставно, као што су га решили и приликом инцидента са украјинским бродовима, тако што би пролаз препречили великим трговачким бродом и практично онемогућили НАТО бродовима да га обиђу.
Мислим да су и људи из НАТО-а свесни да им та врста маневра, којим би се заглибили у плићаку, не пада на памет, мада их је председник Украјине Петро Порошенко позивао да уђу у Азовско море, истиче наш познати војни коментатор.
„Јасно је да је Црно море под контролом Руса и да повратком Крима, који је непотопиви носач авиона, могу ту само да се сликају туристички“, сликовито је закључио Лазански.
