Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг својом изјавом да намере Косова о трансформацији безбедносних снага у војску долазе у погрешно време, као и да је та одлука супротна препорукама многих чланица НАТО-а, дошао је као хладан туш на косовске најаве да ће војску формирати 14. децембра. Столтенберг је Приштину упозорио и да ће, ако се одлучи на тај корак, имати озбиљне последице по евроатлантске интеграције.
Приштина је одмах реаговала. Тачније, заменик министра Безбедносних снага Косова Бурим Рамадани Столтенбергову изјаву оправдао је „потешкоћама које НАТО има по питању консензуса, јер постоје државе које не признају Косово“. После Рамаданија, Западној алијанси је одговорио и премијер Косова Рамуш Харадинај поруком да ће војска Косова бити формирана 14. децембра.
Да ли је у питању врућ шамар Косову из НАТО-а или се иза изјаве генералног секретара војне алијансе крије неки политички блеф? Може ли Хардинај да игнорише поруку из НАТО-а?
Др Јелена Вукоичић нема сумњу да ће Харадинај урадити управо онако како је намерио и да ће косовска војска осванути 14. децембра. Она додаје, ипак, да само наивни могу да верују да је он самосталан у томе.
„Све оно што долази од НАТО-а и и европских званичника, као и Запада, нешто је крајње лицемерно и нема везе са њиховим стварним мишљењем и преговорима које воде у четири ока са косовским Албанцима. Приштина ништа не ради самоиницијативно и они који говоре да нико не може да утиче на косовске Албанце су у најмању руку наивни или злонамерни. Косово не би постојало без Запада“, уверена је наша саговорница.
Вукоичићева наводи чињеницу да се Кадри Весељи, председник Скупштине Косова, налази у Америци, где разговара на тему војске Косова са високим представницима ове државе.
Геополитичар др Срђан Перишић за Спутњик сматра да је Столтенбергова изјава тактичка, а не стратешка, и да НАТО није одустао од војске Косова, већ да су реаговали због поруке из Београда.
„Они и даље стоје иза тога, они су их и направили. Али на поруку НАТО-а утицала је и Србија која је јасно ставила до знања да разматра и војну опцију, као и општа клима која влада у односима Вашингтона и Москве око Украјине. Све је то сада повезано и са Косовом“, оцењује др Перишић.
Он подсећа да је НАТО кренуо у општу офанзиву у источном правцу и тактички су проценили да можда ове намере Приштина треба да пролонгира за каснији период.
„Али дефинитивно, они не одустају да Косово добије војску. Дакле, ово је више порука Србији него Косову — сад ћемо их спречити у намерама, али је потребно и да Србија стане. Значи, није то изјава уперена против сецесионистичког Косова већ порука Србији да у сваком моменту могу да створе кризу на Косову“, објашњава наш саговорник.
Др Перишић напомиње да ово ни у ком случају не треба гледати као повлачење, већ само као процену тренутка од стране НАТО-а, и како би се извршио притисак на Србију.
„Порука је: ево, ми их контролишемо, али их можемо пустити да у наредном периоду остваре своје намере. Верујем да је у питању само неко затишје, како би се Београд ’привео‘ разговору и како би се створили услови да се опет врши притисак на Србију. Сада су практично закључили да је то немогуће јер смо помињали војну опцију“, подсећа др Перишић.
Столтенберг је поновио да уколико мандат КБС еволуира, НАТО ће морати да преиспита ниво свог мандата на Косову, додајући да НАТО подржава КБС у садашњем мандату, и да свака трансформација мора да буде у складу са Уставом. С друге стране, командат КБС-а изјавио је да ће након усвајања пакета закона, процес трансформације бити дуг и трајати десетак година, те да ће Приштина имати довољно времена да испуни све оперативне капацитете.
