Поруку генералног секретара Алијансе Јенса Столтенберга да је против намере Приштине да формира војску, пензионисани пуковник и професор Факултета за међународну политику и безбедност Илија Кајтез види као потез чиновника који покушава да звучи више као Европљанин, јер је свестан да је ЕУ на тој теми доживела дипломатски пораз.
Он сматра да ће приштински званичници послушати све што им кажу налогодавци из Америке, а да Београд мора да буде спреман на сваки сценарио.
„Србија би требало да предузме дипломатску офанзиву у којој ће покушати да објасни челницима земаља које су признале независност Косова да је у њиховом интересу да заштите међународно право“, рекао је Кајтез.
Коментаришући молбу председника Србије Александра Вучића амбасадорима Кине, Русије и Америке и јасну реакцију и осуду Приштине из Москве, Кајтез је рекао да је то било и очекивано, јер је Русија нама најближа и да је природно да она најтранспарентније реагује.
Он објашњава да то што Пекинг још није реаговао може да се објасни и кроз источњачку мудрост: „Далека вода ватру не гаси“. Кина има своје приоритете, на нашој страни је, али јој нисмо у ужем видокругу, док САД, као велесила, немају потребу да се брзо изјашњавају за неке регионалне проблеме.
„Председник Трамп је пре свега бизнисмен, па то даје наду да не жели да гради имиџ ратника и да неће покретати ратове. Њега јако притискају јастребови, али је Америци потребна Србија и БиХ, Косово већ имају и није им најупутније да понове грешку из 1999. године“, оцењује наш саговорник.
Адвокат Горан Петронијевић истиче да на прилике на Балкану све више утичу геополитички односи у свету.
Он тврди да забрана уласка српским кошаркашима и заменику директора канцеларије за КиМ Душану Козареву на Космет показује да су Албанци охрабрени и инструисани од својих савезника да, што би народ рекао, „лупајући мечки у решето“ Србију изнурују и играју игру нерава како би Београд направио погрешан потез.
„Не верујем у регионални пакт против Србије, али верујем у озбиљан притисак Вашингтона на своје савезнике да на различите начине притискају нашу земљу. Више се 1999. година неће поновити, нема отвореног сукоба НАТО-а и Србије, да се људи не плаше, али треба да страхујемо од регионалних сукоба. На њих ми не можемо да утичемо и за њих треба да се припремамо, да нас не затекну неспремне“, рекао је Петронијевић.
Илија Кајтез каже да је Србија данас у војном смислу далеко надмоћнија од снага косовских Албанаца, али нико у Београду и у Војсци Србије не размишља да ћемо имати сукоб са њима.
„Снаге Албанаца могу да буду претходница, а треба размишљати о томе да ли ће се и у којој мери укључити НАТО или полицијске снаге на Косову. Црвена линија која је речена свима у свету јесте да Србија мора да спречи покушај етничког чишћења Срба на Косову“, прецизирао је Кајтез.
Он наглашава да је Војска Србије, не дао Бог, спремна и на ту најгору опцију. Поводом могућности интернационализације сукоба и понављања Сирије Кајтез истиче да то није у рукама наших политичара, већ оних који тај сукоб и режирају, а то је Вашингтон.
Уколико Приштина силом жели да уђе на север Косова и да изврши етничко чишћење преосталих Срба, њима за то фактички не треба војска, јер већ имају безбедносне снаге које само треба да се формализују у војску, каже Петронијевић.
„Сматрам да Приштина нема снаге да крене и да покушава да избегне директну конфронтацију, али да све време праве правну обилазницу за легитиман излазак на границу и запоседање одређених тачака као што је језеро Газиводе“, закључује Петронијевић.
