Госте је поздравио отац Лав Семјонов, подсетивши присутне на дубину српско-руских веза, а потом је позвао српског амбасадора др Славенка Терзића да својим поздравним говором отвори музичко-поетско вече.
„Званично се сматра да су дипломатски односи између Русије и Србије успостављени пре 180 година. Али, наша два народа вековима гаје топле и дубоке односе. Претпоставља се да су прве везе успостављене још у време Светог Саве“, истакао је српски дипломата. Амбасадор Терзић је подсетио на важну улогу руске цркве и династије Романов у очувању православља у Србији током османске владавине на Балкану.
Такође, историја памти српске монахе Пахомија Србина и Лазара Црнорисца са Свете Горе, који су свој траг оставили деловањем у Русији. Први је био познат по писању житија, у том смислу и записа о животу Сергија Радоњешког, док је други остао упамћен као творац првог дрвеног часовника на зидинама Кремља давне 1404. године. Славенко Терзић је истакао да је Србија свесна жртве и неизмерно захвална цару Николају Другом, и да је споменик последњем Романову тим поводом подигнут недавно у Београду у близини зграде скупштине и парламента.
На вечери, коју су организовали клуб руско-српског пријатељства Универзитета Светог Тихона, чули су се стихови посвећени Русији и Србији, православљу и љубави према домовини.
Значајан део вечери посвећен је стваралаштву руског песника 20. века Бехтејева, који је у вихору револуције 1920. године напустио Крим и стигао у Нови Сад. У српском граду Бехтејев издаје неколико збирки стихова „Песме руске туге и суза“ „Два писма“, „Песме срца“ и уређивао је лист „Руско знамење“. Од 1923. године до 1925. године радио је у листу „Вера и верност“, а пошто је лист био принудно затворен, са братом издаје лист сличне садржине „Руска застава“. Лист је излазио до 1927. године, а Бехтејев је уједно био уредник, публициста и песник. Стихове објављује под псеудонимима. У Новом Футогу, 1927. године Бехтејев је написао стихове посвећене успомени на адмирала Колчака, руског адмирала и једног од вођа Беле гарде.
Стихове руског песника Сергеја Бехтејева читао је почасни уметник Русије Александар Цуркан, док га је на клавиру пратио добитник бројних награда на међународним такмичењима — пијаниста Алексеј Воронков. Свој допринос овој лирској вечери дала је и мајка петоро деце, ауторка бројних дела духовне музике и стихова, уједно и певачица Марија Чургејева. Алина Соловјева, која руководи клубом сарадње са Србијом у оквиру Православног универзитета Светог Тихона, истакла је да Русе и Србе везује много тога — заједнички корени, сличности словенских језика, историјско преплитање судбине.
„Срби су увек ценили огромни допринос руске емиграције за развој културе. Зато смо одлучили да се окренемо стваралаштву, по много чему посебног руског песника Сергеја Бехтејева, емигранта, дипломца Царског лицеја, официра Беле армије, носиоца Георгијевског ордена, који је у Србији живео и стварао готово целу деценију“, истакла је Соловјева.
„Одлучили смо да уприличимо овај сусрет поводом 180 година од успостављања дипломатских односа између Србије и Русије“, истакао је Георгиј Ореханов, проректор за међународне послове Православног универзитета Светог Тихона.
„Надам се да ће овај догађај бити још један повод да се поново обратимо Србији и да се сетимо како су важни добри и пријатељски односи између наше две православне земље“, додао је Ореханов.
