Николић у разговору за Спутњик прецизира да се ради се о исељеницима са ових простора, из бивше Југославије — Србије, Босне и Херцеговине, Црне Горе и Македоније.
„Наши одавно одлазе у Турску, и православни, и муслимани, па није необично што сада око 10 милиона људи у Турској говори наш језик. Они су муслиманске вероисповести. Примили су ислам и због разних повода и разлога су се преселили у Турску.“
Николић истиче да се неки од њих изјашњавају као Бошњаци, али да у дубини душе знају и ко су и одакле су.
„Они су нам иначе много помогли у овом истраживању. Без њихове помоћи не бих ни спровео ово истраживање. Имају веома лепо мишљење о нама као народу.“
Он каже да већ дуже време влада велико интересовање муслимана из Рашке области, Македоније, Црне Горе и Босне и Херцеговине за добијање двојних држављанстава.
„Они буквално опседају наш Генерални конзулат који у Цариграду постоји још од 19. века. Истовремено, за двојна држављанства нема заинтересованих испред црногорских и босанских конзулата.“
Памте српске корене
Николић наводи да је на идеју за то истраживање дошао пре десетак година, после разговора са тадашњим амбасадором Турске.
„Он је био први Турчин који је ушао у Ћеле кулу и поклонио се мученицима који су страдали на том месту, после битке на Чегру. Испричао ми је да према пописима које има турска држава, најмање 10 милиона људи у Турској говори српски језик. Од тога око 3,5 милиона људи који говоре наш језик живи у Цариграду.“
Велику помоћ у утврђивању чињеница пружио му је турски новинар Селим, који је родом из једног села у околини Сјенице.
„Обишао је села у Турској у којима се говори српски. Пописао је велики број места у којима живи народ који води порекло са ових простора. Сви они памте своје српске православне корене, памте име и презиме првог претка који је примио ислам, памте и своје славе и своје обичаје, јер није лако променити ни место боравка, а камоли веру. Они нису заборавили ни ко су, ни одакле су. И данас у Рашкој области народ у говору време одређује од Ђурђевдана, до Илиндана, од Мале Госпојине до Митровдана, до Божића и слично.“
Николић додаје да су и муслимани до деведестих година прошлог века у БиХ, конкретно у Сребреници, за Ускрс фарбали јаја, а за Божић су имали положајника.
Код Једрена сахрањено 800 српских војника
Историчар Милоје Николић открио је код Једрена и старо српско гробље на којем је сахрањено око 800 српских војника погинулих у Првом балканском рату.
„На гробље ме је одвела фотографија. Те 2012. године сам пронашао гробље и опет ми је помогао Турчин који води порекло са ових простора. На основу фотографије, препознао је локацију и тамо ме одвео.“
Николић наводи да се до сада три пута обраћао надлежном српском министарству да се то гробље обележи, али да је пројекат одбијен, иако је ослобођена апсолутна логистичка подршка турских власти.
„Градоначелник Једрена нам је обезбедио и смештај и сарадњу на локалу. Рекао је да је само потребно да утврдимо да је гробље наше и да га обележимо као Зејтинлик у Солуну или да их преселимо у отаџбину на неко војничко гробље.“
Николић наводи да су за тај пројекат неопходна одређена средства, али да према његовој процени то не би много коштало државу.
