Осим у Тузима, споменик Скендербегу добиће и Улцињ, а његова статуа красиће и двориште основне школе назване њему у част у селу крај Подгорице — Затријебчу.
Албанци Скендербега представљају као хероја албанске нације и борца за слободу чији је лик опјеван у бројним народним пјесмама, а предсједник Албанске алтернативе (АА) Ник Ђељошај, чија је странка један од иницијатора ове акције, казао је да за албански народ Скендербег представља кључну личност кроз коју се они представљају.
„Подизање споменика Скендербегу допринијеће подизању свијести за слободу, као и унапређењу сарадње са осталим народима који живе на територији Црне Горе, а нарочито црногорског народа са чијим је владарима био у пријатељским и сродничким односима“, изјавио је Ђељошај за албански портал „Малесија“.
Споменик Скендербегу биће постављен и на кружном току у центру Улциња на булевару који такође носи име овог „албанског“ националног хероја који се више од двадесет година опирао Османлијама, и који је, према историјским изворима, такође био савезник и рођак династије Црнојевића, па и данас траје полемика да ли је Скендербег као један од највећих јунака из 15. вијека био Албанац или Србин.
Портпарол Нове српске демократије (НСД) Марко Ковачевић каже да је Скендербег прије свега „симбол утицаја српске средњевјековне државе према другим народима на овом простору“, те да „сама чињеница да су Албанци за свог националног хероја узели једног српског племића, говори о томе да је српска средњевјековна култура утицала и на национално освјешћење других народа“.
Он додаје да због своје борбе против Османлија Скендербег свакако заслужује споменик у Црној Гори, али не, како упозорава „у функцији великоалбанског државног пројекта“, што је сада циљ.
„Подизање тог споменика од стране локалних власти у Тузима и Улцињу, као и прослава Дана албанске заставе, дио су обиљежавања територија које они држе да су њихове. Тај пројекат је озбиљан и њима је важно да је снажна свијест о томе колика треба да буде албанска држава и које све територије треба да јој припадну, и не презају од тога да то јавно манифестују“, каже Ковачевић за Спутњик.
У прилог томе, он примјећује и да је скорашње формирање општине Тузи само формализација договора који су представници албанског народа из Црне Горе постигли са овдашњим властима у сусрет референдуму 2006. године, те да су „тада јасно дефинисали коју територију држе за своју у Црној Гори“.
У времену када постоји више него довољно индиција да је у току покушај да се пројекат „Велике Албаније“ на силу реализује, наш саговoрник упозорава да се ни албански фактор у Црној Гори у том процесу никако не може посматрати изоловано.
„Без сумње, пројекат велике албанске државе на Балкану подржавају сви Албанци у Црној Гори и сви њихови политички представници, па чак и они који су у тзв. грађанским политичким странкама у Црној Гори, ДПС-у, СД-у и СДП-у. Сви они, од Луиђа Шкреље до Дритана Абазовића иду под ноге Хашиму Тачију, Едију Рами или Рамушу Харадинају, и раде на истом задатку из различитих перспектива“, јасан је Ковачевић.
Наш саговорник закључује да је властима и оним грађанима који подржавају ДПС „много лакше да за све и свашта криве Србе из Црне Горе, него да јавно признају да не смију показати ни најмањи негативан став према великоалбанском државном пројекту који полако али сигурно цијепа и територију Црне Горе“.
