„Желимо да овај глобални трговински систем остане отворен, да се сачува. Наравно, томе не доприносе поступци Вашингтона, који је већ прекројио северноамеричку зону слободне трговине и одбио Транспацифичко партнерство“, рекао је Лавров у интервјуу за казахстанску новинску агенцију „Хабар“.
Према његовим речима, тешко је рећи шта ће га заменити.
„Наше америчке колеге очигледно сматрају да њихова економска моћ, како је рекао амерички председник Доналд Трамп, дозвољава да се сва питања решавају самостално, а да се не води рачуна ни о каквим мултилатералним структурама и да се ни не покушава да се испуне обавезе које су Сједињене Америчке Државе раније прихватале, а које ова администрација сада одједном сматра застарелим“, рекао је министар.
Руски министар је при томе убеђен да ће америчка администрација на крају схватити да је потребно да се „ради колективно и ипак поштују правила која смо више деценија установљавали за Светску трговинску организацију“.
Русија нема намеру да решава трговинске проблеме стајањем на било чију страну у трговинском рату између Сједињених Америчких Држава и Кине, сматра Лавров.
„Ми се пре свега бринемо о интересима Русије. Иако трговински ратови, чак и ако учествујете у њима, никоме не доносе користи. Бавимо се економским интересима Русије и наших партнера у интеграционом Евроазијском економском савезу“, објаснио је Лавров.
Он је напоменуо да је Кина водећи трговински партнер Русије, као и да са Пекингом ове године трговински обим износи близу 100 милијарди долара.
Шеф руске дипломатије је додао да Русија има партнере и на европском простору и у Евроазијском економском савезу.
„Партнер попут Ирана такође је под веома тешким америчким санкцијама. Међутим, ми не желимо да разматрамо све ове проблеме стајањем на нечију страну у трговинском рату, већ преко легитимних правних процедура Светске трговинске организације, што ми већ и радимо“, навео је Лавров.
Трговински рат између САД и Кине почео је након што су 6. јула на снагу ступиле узајамно повећане царинске тарифе између тих држава. Вашингтон је увео царину од 25 одсто на увоз 818 производа из Кине, укупне вредности 34 милијарде долара годишње. Као контрамере Пекинг је истог дана увео царине у износу од 25 одсто на увоз једнаке количине америчких производа.
Крајем септембра ступиле су на снагу нове америчке царине од 10 одсто за робу из Кине укупне вредности од 200 милијарди долара годишње. Пекинг је одговорио царинама од пет и десет одсто на амерички увоз у вредности од 60 милијарди долара.
Амерички председник Доналд Трамп је поводом трговинског рата са Кином изјавио да не искључује могућност увођења додатних царина на неке кинеске производе у вредности од 267 милијарди долара, укључујући и на компоненте за „ајфон“, уколико не буде склопљен договор са Кином.
