Истовремено оцењују да то показује колико за Вашингтон сада мало значи та амбасадорска функција, традиционално додељивана искусним дипломатама, што је опет у складу са све мањим значајем који САД придају Организацији УН.
Именовање Навертове значило би, како се оцењује, да ће она бити углавном преносилац порука државног секретара Мајка Помпеа и саветника за националну безбедност Џона Болтона — који су обојица познати по изражавању сумње у саму сврху постојања УН.
Уколико Сенат потврди њено именовање, Хедер Наверт би могла да дође на место амбасадора у УН више као „лепо лице“ садашње администрације, него неко ко креира политику највеће светске силе, оцењује „Њујорк тајмс“.
Постављањем Навертове за амбасадора практично све америчке одлуке у УН биле би препуштене Мајку Помпеу и Џону Болтону, преноси Танјуг.
Многи у Вашингтону сматрају да је њено именовање начин да Болтон консолидује своју моћ, пише „Тајмс“ и додаје да се убудуће може очекивати само још веће дистанцирање САД од светске организације.
Навертова је ушла у новинарство 1996. године на телевизији „Фокс“, где је постала позната две године касније, када је извештавала о скандалу Клинтон—Левински.
Једно време је радила на Еј-Би-Сију, да би се опет вратила на „Фокс“.
„Вашингтон пост“, наводи да је домаћин „Фоксових“ вести недељом Тони Сноу својевремено изјавио да јој је дао следеће упутство: „Бог те је учинио лепом. Сада је на теби да се учиниш паметном“.
Председник Доналд Трамп волео је њен начин извештавања, наводи „Пост“ и оцењује да је њено присуство у администрацији његов начин да учврсти везу са „Фоксом“ и настави да трансформише спољну политику у складу са својом агендом — „Америка на првом месту“.
Медији наводе да су се, када је Навертова 2017. стигла у Стејт департмент, прес-конференције проредиле, док је она углавном била углађени бранилац политике администрације у време размимоилажења између Трампа и тадашњег шефа дипломатије Рекса Тилерсона.
Критичари подсећају и на њене гафове као портпарола Беле куће, нарочито на онај из јуна ове године, када је изјавила да је Дан де, искрцавање савезника у Нормандији, био „врхунац америчко-немачких односа“.
Дејвид Герген, који је био саветник неколико председника САД, каже да је њена биографија, у смислу онога што се обично очекује у УН, веома „танка“, јер њен посао неће бити комуникације, већ ће радити на месту где се води активна дипломатија са земљама из целог света.
Медији јој, ипак, одају признање што је, у време када Трамп новинаре назива „непријатељима народа“, стала у одбрану професије и објавила дугачко саопштење поводом међународног дана за окончање некажњености за злочине према новинарима.
Њене бивше колеге из „Фокса“ кажу да долазак новинара на место амбасадора у УН није ништа мање необично него долазак бизнисмена на место председника.
За разлику од одлазеће амбасадорке у УН Ники Хејли, која је такође критикована због спољнополитичког неискуства, али је барем имала искуство у политици као гувернер Јужне Каролине, од Навертове се очекује да више буде на линији администрације.
Такође, за разлику од Хејлијеве, не очекује се да ће Навертова имати статус члана председниковог кабинета, који су имали њени претходници.
Бивши амерички амбасадор у УН Џон Негропонте, ипак, сматра да је Навертова довољно упућена у спољну политику садашње администрације и да има добар однос са Помпеом и Белом кућом, што је кључно за њен будући посао.
Бивши амбасадор САД у НАТО Иво Даалдер каже за „Њујорк тајмс“ да очекује да Навертова буде ту више да објашњава политику администрације спољном свету него да оствари неки утицај.
Други дипломатски ветерани сматрају да је сада у току успостављање уређеног „ланца командовања“, који ће, као што и треба, политику препустити Вашингтону, уместо да у Њујорку ствара конкурентски центар моћи.
Арон Дејвид Милер, саветник шест бивших државних секретара, сматра да ће именовање Навертове узбуркати дипломатски естаблишмент, али да ће, парадоксално, вратити ствари на традиционални модел, када су шеф дипломатије и Бела кућа били једини доминантни гласови у спољној политици САД.
Сада је на њој да докаже да је дорасла изазову и убеди све да критичари нису у праву.
Наравно, пошто претходно убеди Сенат.
