Када су премијери Македоније и Бугарске Зоран Заев и Бојко Борисов потписали споразум о пријатељству, добросуседским односима и сарадњи августа месеца 2017, европски медији оцењивали су тај догађај као осамнаест година очекивани епилог добрих односа двеју земаља.
Споразумом, који је Парламент Македоније (Собрање) ратификовао почетком ове године, две земље су се одрекле територијалних претензија једне према другој, Бугарска се обавезала да ће подржати македонске евроатлантске интеграције, а такође је предвиђено да се оснују мешовити комитети који ће објективно сагледати заједничку историју.
Споразум са Софијом, са данашње тачке гледишта, био је само први корак ка споразуму о имену који је Македонија постигла са Грчком у Преспи годину дана касније.
Међутим, иако је македонски евроатлантски пут наизглед запечаћен овим споразумима, као трудом међународне заједнице да на све могуће начине прогура Преспански споразум кроз Собрање, упркос вољи већине македонских грађана, још има проблема.
Једна изјава македонског премијера Зорана Заева узбуркала је страсти, како у Атини, тако и у Софији. Заев је, наводно, изјавио у Собрању да одредбе Преспанског споразума омогућавају да македонски језик може да се учи у Грчкој као страни језик.
На талас незадовољства које је Заевљева изјава изазвала у Атини, Скопље је устукнуло корак уназад саопштењем у коме се наводи да „језичка политика у обе земље није одређена Преспанским споразумом, а ми поштујемо и разумемо став да је питање језика који се уче у Грчкој унутрашње питање ове земље“.
И док лидер најјаче грчке опозиционе странке, Нове демократије, Кирјакос Мицотакис позива грчке партије да одбију Преспански споразум, дотле се из Софије огласио заменик премијера и министар одбране Красимир Каракачанов.
Он је упозорио Заева да не злоупотребљава питање македонског језика, јер би то могло да кошта званично Скопље чланства у НАТО-у и ЕУ.
Каракачановљева позиција заменика премијера и министра одбране наводи на помисао да се ради о озбиљнијој ствари него што је случај у Грчкој.
Оштра изјава бугарског министра одбране мотивисана је, према речима скопског политичког аналитичара Бранка Ђорђевског унутрашњим приликама у тој земљи.
Ђорђевски подсећа да је пре неколико недеља у Бугарској избила корупционашка афера око издавања бугарских пасоша у коју су умешани функционери ВМРО-БНД, па и сам Каракачанов.
„У таквој ситуацији, он као да има потребу да се извуче из ње, а то се најлакше прави на начин да дате тако неку екстремну изјаву и да се читав фокус преоријентише у том правцу. Не мислим да је Каракачанов важан фактор у Бугарској влади. Тачно је да је део коалиције, међутим, тамо главну реч има премијер Борисов, а он чврсто стоји иза договора“, објашњава Ђорђевски.
Комисије које раде на утврђивању историјских чињеница, према његовим речима, раде коректно и не би требало да има проблема у примени македонско-бугарског споразума.
„Нису изненађење овакве изјаве и потези. Таквих опструкција биће и даље, македонски суседи ће тражити да што више поентирају у читавој ситуацији. Ипак они имају своје интересе и јасно је да сличне потезе треба очекивати и мислим да ће то отежавати македонске евроатлантске интеграције. Ипак, мислим да се неће догађати блокаде, као што је било примера у току учлањења неких земаља, а како ће се Македонија понашати у вези са њима, остаје да се види“, каже Ђорђевски.
Македонски премијер, према његовим речима, често попушта, дајући објашњења својих изјава које више личе на извињења, али на путу македонских интеграција у НАТО и ЕУ неће се наћи нека непремостива препрека, закључује он.
Стручњак за међународне односе Александар Даштевски подсећа да је на сличан начин раније Македонији претио и бугарски премијер Бојко Борисов, али и други бугарски функционери. Стога, каже Даштевски, упозорење Каракачанова не представља новост.
Цео спор, и са Бугарском, и са Грчком, сматра Даштевски, долази од тога што ниједна од ове две земље не признаје македонску нацију, а македонско-бугарске комисије које раде на испитивању историјских чињеница имају за циљ да негирају македонски национални идентитет.
„Нису решена основна питања. Ја бих потписао уговор ако имам гаранцију да Бугарска признаје Македонију и македонски народ, ако не признаје, онда нема шта да се потписује. Али, то је већ потписано и сада се ради на томе да се промени историја. И сада је то огољен процес који траје“, каже Даштевски.
Бугарска признаје Македонију, али не и македонски језик, који сматра бугарским дијалектом у који су, после 1944, имплементиране српске речи и граматика. Ово, међутим, није била препрека успостављању односа двеју земаља. У споразуму из 2017. не спомињу се бугарски или македонски језик, већ „језици двеју држава према њиховим уставима“.
Каракачанов је лидер партије ВМРО-БНД (Унутрашња македонска револуционарна организација — бугарски национални покрет), која претендује да буде наследник историјске ВМРО.
Већина коју у Парламенту Бугарске има ГЕРБ премијера Бојка Борисова зависи од коалиције са Уједињеним патриотама, коалиције коју чине Атака Волена Сидерова, Националног фронта за спас Бугарске Валерија Симеонова и Каракачановљевог ВМРО-БНД.
Када је Борисов маја 2017. формирао владу, Симеонов и Каракачанов су именовани за његове заменике, док је Сидеров постао вођа посланичке групе Уједињених патриота.
Због свега тога, гласови који критикују Заева из Софије могу да изгледају озбиљније од оних који долазе из Атине, јер у случају Каракачанова ради се о лидеру владајуће странке, која је језичак на ваги равнотеже снага у Парламенту Бугарске.
