У тексту резолуције се наводи да је пројекат политички и да представља претњу европској безбедности. Документ такође наглашава „кључну улогу“ Украјине за енергетско снабдевање Европе.
„Европски парламент потврђује да сматра кључном улогу коју Украјина игра у области европске мреже снабдевања енергијом. Истовремено, Европски парламент је осудио изградњу гасовода ’Северни ток 2‘, јер је у питању политички пројекат који представља претњу европској безбедности и напорима за диверзификацију извора снабдевања енергијом. Европски парламент тражи анулирање овог пројекта“, истиче се у резолуцији.
Подсетимо, резолуције Европског парламента мају само саветодавни карактер, нису обавезујуће.
Представнички дом америчког Конгреса усвојио је резолуцију против „Северног тока 2“. Политички аналитичар Дмитриј Јурјев је за Спутњик описао ситуацију као „претрес“ из деведесетих година.
Изградња „Северног тока 2“
Пројекат „Северни ток 2“ подразумева изградњу два крака гасовода чији ће укупни капацитет износити 55 милијарди кубних метара гаса годишње, од обале Русије, преко Балтичког мора, до Немачке. Нови цевовод требало би да буде изграђен поред „Северног тока“. Он ће проћи кроз територијалне или искључиво економске зоне држава дуж обале Балтичког мора: Русије, Финске, Шведске, Данске и Немачке. Остало је да се грађевинска дозвола добије још само од Копенхагена.
Крајем новембра објављено је да је у оквиру „Северног тока 2“ већ постављено око 300 км цевовода. Два крака „Северног тока 2“ требало би да буду изграђена до краја 2019. године.
Против реализације гасовода се залаже неколико држава, а нарочито Украјина која се плаши губитака прихода од руског горива и Сједињене Америчке Државе које имају амбициозне намере за извоз свог гаса у Европу. Осим тога, Летонија, Литванија и Пољска сматрају да је ово политички пројекат.
Русија је више пута позивала да се гасовод не посматра као средство утицаја. Према речима председника Русије Владимира Путина, Москва овај пројекат посматра искључиво са економске стране.
