Амерички председник Доналд Трамп оштро је запретио вођама будуће демократске већине у Конгресу, Ненси Пелоси и Чаку Шумеру, да ће блокирати рад федералних институција, уколико му највише америчко законодавно дело не одобри средства за изградњу зида на граници са Мексиком.
Шеф Беле куће је још у председничкој кампањи наводио изградњу зида на граници са јужним суседом као средство заштите од илегалних миграната.
До блокаде федералних институција долази када се исцрпе законске могућности да се финансира рад Владе, односно када између председника и Конгреса постоји спор око приоритета, објашњава дугогодишњи дописник листа „Политика“ из Вашингтона Милан Мишић.
Блокада федералних институција неколико пута се догађала за време мандата Барака Обаме. Најдужа је трајала 16 дана. Тада је блокаду изазивала републиканска већина у Конгресу.
Сада би Трамп могао да изазове блокаду, тако што у Конгрес не би послао захтев за ванредне буџетске мере, каже Мишић:
„То је у ствари почетно одмеравање снага за оно што ће доћи од 3. јануара, када дужност преузима нови састав Конгреса и када демократска већина у Представничком дому прети да спроведе разне истраге против председника о стварима које су контроверзне већ две године, а које нису могле да буду политички процесуиране због републиканске већине.“
Трамп тражи да му за изградњу зида на мексичкој граници Конгрес одобри 4 милијарде долара, док је демократска већина спремна да му одобри тек нешто више од милијарду. Хоће ли председник Америке због тога подићи „политички зид“ усред Вашингтона?
„Оно што је преовлађујући став у медијима и у редовима Демократске партије јесте да мексички зид не може да послужи сврси коју му приписује Трамп, да потпуно заустави илегалне мигранте, из неколико разлога. На тој дугој граници има делова терена који су неприступачни, па зид тамо не може да се изгради. Друго, зид својевремено није помогао ни Кинезима, тешко да ће моћи да помогне и Американцима“, објашњава Мишић.
Међутим, изградња зида је једно од Трампових главних предизборних обећања, то тражи његова бирачка база, а сва дешавања око зида говоре нам да ће идућа година у Америци бити веома занимљива, додаје он.
А да ће политичка година у Америци бити занимљива, говори и то да се опет проносе гласине о импичменту, који би против америчког председника могао да буде покренут.
Док са једне стране телевизија Си Ен Ен, позивајући се на неименоване изворе из Беле куће, извештава како је Трамп уплашен због могуће смене и како сматра да је импичмент могућ, Трамп са своје стране у интервјуу агенцији Ројтерс одговара да га се не плаши.
Биће тешко сменити човека који није урадио ништа лоше и који ствара највећу економију у историји земље.
„Нисам забринут. Мислим да ће људи устати ако до тога дође“, рекао је Трамп новинару Ројтерса.
Само покретање импичмента је могуће, сматра Мишић. Међутим, оно што је мало вероватно, јесте да тај процес буде довршен, односно да председник буде опозван.
Процедура импичмента је таква да предлог покрећу чланови Представничког дома, за шта им је потребна проста већина, док је у Сенату, где се обавља процес суђења, потребна двотрећинска већина за опозив председника. Однос снага у Сенату је такав да би демократама било потребно да двадесетак републиканских сенатора пређе на њихову страну, што је, према Мишићевим речима, мало вероватно.
