Ваванова додаје да се годишње у свету преко превара на интернету губи око 600 милијарди долара и наводи да, када се деси напад на корпорацију, он по запосленом у просеку кошта 25.000 долара.
На питање одакле стижу највеће претње по сајбер-безбедност, Ваванова каже да оне долазе са бројних страна.
„Од криминалаца који желе да украду новац, било да су у питању мали износи или организована пљачка банака, преко политичких групација које хоће да искажу политичку поруку, до индустријског и државно подржаног хаковања које циља на крађу интелектуалне својине. Владе данас имају и сајбер-војске и развијају комплетна одељења која се баве нападима и одбраном на интернету“, каже она.
На питање шта представља безбедно понашање на интернету, Ваванова каже да не треба никад откривати другима лозинке за своје налоге.
„Никада не кликћите на сумњиве линкове и увек проверавајте да ли сте на правој интернет адреси када уносите своје податке. Основна претпоставка је да увек имате софтвер који вас штити, и на компјутеру и на телефону, баш као што на вратима имате браву“, наводи Ваванова.
Она истиче и да се морају усвојити правила понашања на интернету и постарати да сви уређаји који се повезују на интернет буду прописно заштићени.
„Већ живимо у дигиталном, паметном свету, паметним кућама, паметним градовима. То има предности, али носи и ризик, јер отвара простор за хакере. Ми у ’Лабораторији Касперски‘ дневно откријемо 350.000 нових вируса. Пре десет година смо годишње откривали милион“, рекла је Ваванова.
