Маријан, специјалиста за ратове ’90-их у Хрватској и БиХ, наводи да је рат у БиХ био „понајпре грађански, јер је највећим делом био сукоб три народа“, преноси РТРС.
Хрватски портали преносе Маријанов став да бошњачка страна помиње агресију из Хрватске и Србије, али се онда поставља питање: шта са добровољцима из Санџака или верским ратницима на муслиманској страни?
„Њихов ангажман, при чему су се међусобно трпели шиити и сунити, показује веома висок степан организованости, што је, осим у односу према Израелу, јединствен случај у свијету. Токове новца из муслиманског света да и не спомињемо“, истиче Маријан.
Хрватско веће одбране и Војска Републике Српске биле су хрватска и српска војска, а Армија БиХ муслиманска, то је неоспориво, додао је он.
„Не треба заборавити да су Хрвати и Срби у великој већини били за ентитетско организовање БиХ, што значи да су заступали већинску опцију на нивоу БиХ и да је и због тога веома тешко примењивати формуле агресије и ослободилаштва“, наглашава Маријан.
Узрок хрватско-муслиманског рата био је то што су Хрвати сматрали да треба да добију део територија за свој ентитет, а Бошњаци су имали концепт централизоване, унитарне, односно своје националне државе.
„Она је требало да настане као привидно ’грађанска‘ држава у којој би немуслиманско становништво било мајоризовано. Рат је био неминован. Почео је када је Армија БиХ великим делом преко територија Хрватске и подручја које је надзирало ХВО набавила велику количину оружја и муниције и када је агресивније наступила према ХВО у централној Босни“, истиче Маријан.
Он сматра да је бошњачки лидер Алија Изетбеговић „главни кривац за рат Хрвата и муслимана, а има и велику одговорност за избијање отвореног рата у БиХ 1992. јер је одбацио Кутиљеров план“.
Маријан подсећа да је Изетбеговић већ у предизборној кампањи 1990. године тврдио да нема алтернативе за „идеал грађанске републике“. Или „грађанска република“ или „грађански рат“.
„Изетбеговић је први званичник једне од националних странака у БиХ који је прије сукоба претио ратом, ако се не прихвати концепт државе који је муслиманима требало да гарантује политичку премоћ“, напомиње Маријан и подсећа:
„Изетбеговић је почетком 1991. у Скупштини СР БиХ изјавио да би због суверене Босне ’жртвовао мир‘, али да не би због мира у Босни ’жртвовао суверену Босну‘“.
Маријан наглашава да није спорно то што га Бошњаци славе, већ је спорно то што га неки из окружења такође сматрају „човјеком мира, суживота и толеранције — свим оним што он није био“.
„Изетбеговић је био исламиста који је у изборну трку ушао с педигреом робијаша за ислам и са Исламском декларацијом“, закључује Маријан.
