Очекује се да наредних данима Кијев изврши оружану провокацију на линији раздвајања како би искористио увођење режима ратног стања, између осталог и у Доњецкој и Луганској области, да организује брзу офанзиву у правцу Маријупоља да би заузео територије око Азовског мора и изашао на границу са Русијом.
Очекује се да ће Кијев наредних дана кренути у велику офанзиву на Донбас из правца Маријупоља. Већ је примећено гомилање украјинских трупа и технике на истоку земље, а помиње се и могући хемијски напад. Крајњи циљ украјинске војске је излазак на руске границе.
Са истока Украјине стижу и упозорења да Кијев, уз посредовање западних ментора, спрема хемијски напад у Донбасу, после кога ће украјинска армија кренути у велику офанзиву.
Заменик начелника милиције самопроглашене Доњецке републике Едвард Басурин је почетком недеље упозорио да ће украјинска војска 14. децембра почети офанзиву у правцу Маријупоља. Он је навео да је 12.000 људи нагомилано дуж линије раздвајања. Тамо се налази око 50 тенкова, 40 ракетних бацача, 180 оруђа и минобацача.
„Изјаве Басурина и Захарове су изјаве званичника, на основу података добијених из различитих врста државних структура, тако да се њима може веровати. Постоје потврђени подаци из разних извора о томе да је пребачено 12 батерија вишецевних ракетних бацача ’Град‘, два дивизиона вишецевних бацача ракета великог калибра ’Смерч‘, стигла је и муниција и они су спремни за напад. Да би било јасније, артиљеријска муниција се држи у дрвеном паковању, постоји специјални систем чувања, тако да је та муниција директно спремљена за употребу – сасвим сигурно је неће поново упакивати“, рекао је за Спутњик Франц Клинцевич, члан Комитета Савета федерације Русије за одбрану и безбедност.
Клинцевич додаје да је на линији раздвајања примећено гомилање украјинских трупа и оклопне технике.
„Већ две године говоримо да украјински војници спремају муницију, спроводе свакодневне провокације и врше психолошке притиске на оне који се налазе на линији раздвајања, испаљујући свакодневно по један-два метка или гађају из два артиљеријска система. Све то није ново, али сада су додатно пребачене још две бригаде опремљене тенковима, борбеним и оклопним возилима. Иако су то совјетски примерци, то је поуздана и моћна техника. Такође, на том правцу сконцентрисано је 12 хиљада војника.“
Клинцевич истиче да су и медији својим извештавањем о предстојећим догађајима покварили планове Кијева и да ће због тога Украјинцима бити тешко да остваре све своје намере. Осим тога, додаје Кличнцевич, оштро заоштравање ситуације у Донбасу даће украјинском председнику Петру Порошенку повод за продужетак ратног стања све до одлагања председничких избора.
„Са војног становишта украјинска страна би, наравно, желела да изазове устанике да први започну паљбу или некакав напад, како би потом оптужили непризнате републике за агресију, а потом то повезали и са Русијом. Порошенку је веома важна провокација, јер истиче рок указа о ратном стању у земљи. Првобитно је он хтео да га уведе на 60 дана, али Врховна рада то није дозволила, па је ратно стање уведено на 30 дана. Они ће свеједно и даље наставити са провокацијама, јер нема други излаз“, рекао је Клинцевич.
Заоштравање ситуације у Донбасу је потребно Порошенку како би покушао да задржи рејтинг који пада уочи мартовских председничких избора. Другим речима, он је спреман на све само да сачува своју функцију и да откаже изборе.
На друштвеним мрежама се подсећа да линија раздвајања са стране Доњецке Народне Републике није добро покривена, па је то наметнуло питање да ли ће Русија у случају да затреба заштити Донбас?
„Русија неће допустити геноцид над цивилима и наћи ће начин да на то утиче. О томе је више пута говорио и председник Путин… Међутим, проблем је у томе да војска приликом напада може нанети штету и однети животе цивила и та страна питања требало би да забрињава све. Казна ће бити неминовна. Ипак, нагласио бих да данас никако не треба потцењивати оружане снаге непризнатих република… Иако украјински војници не желе да ратују на својој земљи против своје браће, људи који бране ЛНР и ДНР схватају да ће њих или ухапсити или убити ако не заштите себе. Ви имате посла с људским фактором и иза њега стоји руски свет и Русија“, закључио је Клинцевич.
Према подацима обавештајних служби Донбаса, офанзива ће почети провокацијом украјинске војске у металуршком комбинату „Иљич“ у Маријупољу. Ту су ускладиштене велике количине хемикалија, укључујући и амонијак, који могу да загаде област од 15 квадратних километара. Очекује се да ће украјински председник за тај напад оптужити власти ДНР и то ће искористити као изговор за почетак офанзиве. То би требало да кијевским властима послужи и у убеђивању тамошње јавности у оправданост агресије против народних република.
Међутим, у Донбасу знају за те планове и већ су преузели мере које би требало да спрече ту провокацију.
Према обавештајним службама Донбаса, команда „операције обједињених сила“ (ООС) инсистира на инсценирању хемијског напада по узору на „Беле шлемове“ у Сирији, а ментори из Велике Британије захтевају стварне жртве међу цивилима, с обзиром да последњи догађај у Сирији није имао жељени ефекат.
Поред тога, познато је да су британски и амерички инструктори обучавали украјинску војску тактици уличних борби у зони хемијске контаминације.
Подсетимо, Украјинске власти су у априлу 2014. године покренуле војну операцију против Доњецке и Луганске Народне Републике, које су прогласиле независност након државног преврата у Украјини у фебруару 2014. Кијев не признаје ДНР и ЛНР и сматра територије ових двеју република окупираним, а устаничке снаге терористичким.
Према проценама УН, током рата је погинуло више од 10 хиљада људи.
