Најновији догађаји, оцењује Би-Би-Си, представљају одступање од дугогодишњег статуса које је Косово уживало као „марионетски пројекат западних сила“.
Уз подсећање на недавно повећање таксе за 100 одсто на производе из Србије и, како наводе, данашње одлуке о формирању војске, Би-Би-Си примећује да се „обе мере догађају противно упозорењима, претњама и позивима Европске уније и НАТО-а“.
Указује се да је српска премијерка Ана Брнабић толико незадовољна тим вестима да је, како наводе, помињала и војни одговор, а да је председник Александар Вучић тражио подршку Русије и Кине.
Иначе, подсећа се да се на територији Косова налази 4.000 припадника Кфор-а, које је НАТО тамо послао 1999. године, и констатује да Приштина извлачи добробити из огромне количине међународне помоћи.
Упркос томе, указује се, косовски премијер Рамуш Харадинај је недавно оптужио шефицу европске диломатије Федерику Могерини да „гуши“ преговоре Београда и Приштине, што се може протумачити и као „уједање руке која те храни“.
Харадинај је, наиме, рекао да је Могеринијева трансформисала дијалог о нормализацији односа Београда и Приштине у дијалог о терористима, преноси Танјуг.
Би-Би-Си тумачи да су се те његове речи највише односиле на многобројне критике Европске уније Приштини због увођења таксе на робу из централне Србије и Босне и Херцеговине.
Могеринијева је, кажу, у понедељак изразила незадовољство због увођења таксе на робу и поновила позив приштинским властима да повуку ту одлуку, али је нагласила да је и даље оптимиста по питању могућности постизања правно обавезујућег споразума између Београда и Приштине.
Указује се да други ипак нису толико оптимистични.
Стручњак за Балкан са Лондонске школе за економију и политичке науке Џејмс Кер Линдзи сматра да је врло тешко предвидети где ће се дијалог кретати, а да је Приштина само погоршала ствари одлуком о трансформацији косовских снага безбедности (КБС) у војску.
Десет година од када је Приштина једнострано прогласила независност од Србије, Косово још није заокружило државност, наводи Би-Би-Си и на претходно постављено питање „чему оупште формирање војске“, даје одговор објашњењем да би трансформацијом КБС у војску, у најмању руку, Косово испунило један од услова за заокруживање те државности.
Међутим, према речима Линдзија, одлуке Приштине ће се за њу показати као контрапродуктивне.
Он, како се наводи у тексту, верује да је „постојање (Приштине) под протекцијом“, у којој је 10 година уживала подршку ЕУ и САД, Косово оставило дезоријентисаним, а да су сада на реду нова фаза и нова правила.
Иако делује незамисливо да Приштина, на дужи период, окрене леђа Бриселу, за сада је сигурно „хладно настројена“ према њему, оцењује Би-Би-Си.
