На промоцији монографије „Јасеновац — Аушвиц Балкана — усташка империја окрутности“, Грајф је нагласио да се може повући паралела између Јасеновца и Аушвица.
Према његовим речима, оно што је посебно интересантно јесте да су у Аушвицу покушавали да имитирају начин на који су нацисти у својим концентрационим логорима злостављали све негерманске народе до њиховог истребљења.
„Морамо се борити да се стане на крај ревизији историје. С тим се мора стати. Јасно је да злочине не можемо гурати под тепих, да се истина мора изнети на видело. Историја је чињеница, а не причање и препричавање“, истакао је Грајф, који је данас одржао предавање у Мултиплексу „Доли Бел“ у Андрићграду.
Он је изразио наду да ће свет спознати истину о Јасеновцу и да нису узалуд бачене године истраживања које су биле посвећене том питању и расветљавању оног што се тамо десило, те да ће коначно добро победити зло.
„Упркос свим полемикама о броју страдалих у Јасеновцу, одговорно тврдим да је око 700.000 људи на бруталан начин изгубило живот у том логору. Ако узмемо у обзир и све несрећне људе који су изгубили живот на путу до Јасеновца, тај број би могао да буде и већи“, рекао је Грајф новинарима у Мултиплексу „Доли Бел“ у Андрићграду.
Грајф је рекао да не постоји ниједна архива у вези са темом Јасеновца коју није посетио и додао да је увек заинтересован за питања која су била занемаривана у прошлости или заборављена. Он је истакао да је оживљавање неонацизма и неоусташтва једно комплексно питање и нешто што се дешава, што је реалност, и да су порицања која долазе са те стране веома слична порицању Холокауста.
„Сваког минута треба да будемо свесни тога и треба да нас буде страх те чињенице“, рекао је Грајф.
Монографија „Јасеновац — Аушвиц Балкана — Усташка империја окрутности“ представља мултидисциплинарну студију Грајфа, у којој је први пут извршена упоредна анализа Аушвица и Јасеновца. Аутор потврђује тезу историчара из Израела, али и из других земаља света, да Јасеновац није био радни логор, већ да је био логор смрти. Ову тврдњу доказује и сазнање о 57 метода мучења и убијања у Јасеновцу.
Монографија аутора Грајфа, светски познатог борца против ревизије историје, описује као упоредну анализу злочина у два, како каже, најстрашнија концентрациона логора, Аушвицу и Јасеновцу.
„У Јасеновцу су погажена сва ограничења нељудскости и зато се и данас морамо борити против идеологија које су довеле до тако страшних злочина“, рекао је Грајф.
Чувени редитељ Емир Кустурица поручио је да Јасеновац треба третирати као једну врсту погрома који није забележен у историји. Он је рекао да су у једном општем хаосу, када је 300.000 пушака поражене српске војске путовало заједно са пораженима по Србији, углавном западној, у јулу 1942. године хрватске усташе, не само по логорима, него и по улицама и ливадама клали Србе.
Та се вест, рекао је он, прочула по Србији, па је природа српског устанка заправо била природа реакције на страдање Срба у Хрватској.
„Јевреји су структурно страдали по логорима, а Србе су стављали у позицију у којој су голоруки бежали, док су их усташе хватале испред кућа и клале“, подсетио је Кустурица.
Гојко Рончевић Мраовић, који је као дете преживео страдања у усташким логорима, рекао је новинарима да је рођен у селу Трстеница, у околини Загреба, тада етнички чистом српском селу.
„Када су усташе узеле власт 1942. године, почео је погром Срба тако да је тада у селу убијено 265 људи“, рекао је Мраовић, нагласивши да су њему нацисти убили свих пет чланова породице, а оца, мајку и млађег брата су заклали. Он је навео да је тада имао седам година, након чега је отишао у збег на Петрову гору.
„После сам се са баком вратио у село. Ту су нас затекле усташе и одвеле ме у дечији концентрациони логор Јастребарско, где је било око 3.500 деце са Козаре, Корудуна, Баније, Лике и Славоније, чији су родитељи побијени“, каже Мраовић.
Он је нагласио да су у логору били веома окрутни према деци. Према његовим речима, сваког дана умирало је осморо до десеторо деце због неухрањености, болести, разних тортура.
„Управник логора била је Барта Пулхерија, свастика чувеног кољача Миле Будака. Одабрали су тада око 60 деце, међу којима сам био и ја. Хтели су да нас васпитавају у усташком духу, облачили су нам усташке униформе, два пута дневно смо ишли у цркву, тако да је у тој групи било мање умирања. У августу 1942. партизани су ослободили тај логор, тако да смо и ми дочекали слободу“, присећа се преживели логораш Јасеновца.
Он је нагласио да је више од 10.000 деце, међу којима је био и он, спасла Дијана Будисављевић.
Издавачи монографије су Институт за Холокауст „Шем Олам“ (Израел), Фондација за пројекте едукације о Холокаусту (Мајами, САД) и Академски колеџ Оно (Израел), пренела је РТРС.
Предавањем Гидеона Грајфа и представљањем монографије почео је тродневни научни скуп „Гозба и књижевност“.
