Више од три хиљаде људи смештено је у три импровизована мигрантска центра у босанским градовима Бихаћу и Великој Кладуши, на граници с Хрватском.
„Овде је зима велики проблем, кад прође, поново ћу покушати“, рекао је за Ројтерс Хамза из Пакистана, који се налази у центру Бира у Бихаћу.
Мали избеглички град подигнут је у просторијама некадашње фабрике, где се сада налази више од 2.000 миграната којима су обезбеђена три оброка и лекарска помоћ, пише Ројтерс.
Европска унија наменила је више од 9,2 милиона евра за помоћ Босни и Херцеговини у збрињавању миграната. Тим средствима управљају Организација за мигранте и Агенција УН за избеглице (УНХЦР). Током 2015. и 2016. године, кад је више од три милиона избеглица и миграната кренуло на пут према земљама Европске уније, Босна се није налазила на њиховом путу. Али ове године, пише Ројтерс, постала је главна транзитна земља за мигранте јер су чланице ЕУ попут Мађарске и Словеније затвориле границе.
У БиХ је ове године ушло више од 23.000 људи, највише из Пакистана, Авганистана, Ирака и Ирана.
Око 5.000 људи сада је заглављено у БиХ јер их хладна зима и хрватска полиција онемогућавају да наставе пут.
„Живот миграната је нехуман“, рекао је Вали Кан из Авганистана показујући модрице на рукама за које тврди да су настале од удараца палицом које му је задала хрватска полиција кад је почетком недеље покушао да пређе границу.
Хрватска, најмлађа чланица ЕУ, негира оптужбе о бруталном поступању полиције на граници према мигрантима, пише Ројтерс. С друге стране, УНХЦР који помаже избеглицама и мигрантима приликом тражења азила наводи да су процедуре у БиХ споре и компликоване.
