Према писању „Дејли мејла“, укидање виза требало је да привуче пословне инвестиције и побољша туризам између Ирана и Србије, а уједно је било и награда за одлуку Ирана да не призна самопроглашену независност Косова.
Лист наводи да је укидање виза довело до огромног броја захтева Иранаца за азил у Србији, односно коришћења Србије као пролаза до западне Европе. „Око 40.000 Иранаца дошло је у Србију до момента укидања безвизног режима“, наводи „Дејли мејл“.
Иван Гергинов, помоћник комесара за избеглице и миграције Србије, за Спутњик каже да је тачно да је прилив миграната из Ирана био већи у периоду када им за улазак у Србију нису биле потребне визе, али да је то разумљиво из читавог низа разлога који оптерећују Иран, али и Србију.
„Тај број није изазвао стравичан ударац на системе Републике Србије који прихватају и збрињавају лица која су овде тражила азил. Наиме, у једном моменту у августу Иранци јесу били на првом месту када говоримо о корисницима наших колективних центара. Међутим, врло брзо, и пре укидања безвизног режима, Иранци су дошли на друго место, мигранти из Авганистана су се вратили на прво, они су најбројнији“, каже Гергинов.
А како то изгледа у бројкама? Прошле године, према подацима Комесаријата за избеглице и миграције Републике Србије у нашу земљу је ушло 1058, а ове године 1130 људи из Исламске Републике Иран.
Гергинов каже да је Управа граничне полиције МУП-а Србије увела и додатну контролу која је спровођена у тунелима на излазу из авиона и враћала лица која немају адекватну визу, односно уговорени боравак на територији наше земље.
Додаје да је током ове године, у безвизном периоду, азилну заштиту у Србији затражило 132 особа. Реч је о безначајном броју, Србија нема никакав проблем да збрине те људе, проценат држављана Србије који азил траже на територији Баварске у Немачкој је неупоредиво већи, каже саговорник Спутњика из Комесаријата за избеглице и миграције.
„У сваком случају, то нису исти људи за које нас Британија оптужује да смо их пустили до њих. Постоји још једна група људи из Ирана, они који имају новца, они су углавном, нажалост, невидљиви свим нашим системима. За нас су видљиви они који немају новац. А ако за нас нису видљиви, претпоставка је да их нема много“, потврђује Гергинов тврдњу да наводи медија из Велике Британије не стоје.
Он оцењује као сјајну сарадњу са Међународном организацијом за миграције, агенцијом Уједињених нација која, између осталог, спроводи и програм асистираног добровољног повратка и реинтеграције.
УН заправо пружа подршку мигрантима приликом добровољног повратка у земљу порекла или у трећу земљу, где је повратнику омогућено стално пребивалиште. Главни услов је да повратак буде сигуран, односно да је у тој земљи повратнику безбедан живот.
Како је Спутњику речено у овој агенцији Уједињених нација, водећој међувладиној организацији која брине о мигрантима у свету, током ове године у земље порекла, уз бирократску и финансијску помоћ, враћена су 272 мигранта. У Исламску Републику Иран вратило се 158 људи који нису желели азил у Србији, а нису могли даље у Европу.
На крају разговора за Спутњик, Гергинов наводи још једну чињеницу која указује на то да Србија добро чува своје границе, и споља и изнутра, и да није одговорна за проблеме Велике Британије.
„Био је и покушај грађана Иранске Републике да се сви који су прошли кроз Комесаријат добровољно врате, када су схватили да после три дана или три недеље нису могли да се докопају Европе. Са Међународном организацијом за миграције, нашим партнером од почетка избеглиштва на овој територији, договорили смо се да не потрошимо сав буџет на држављане Ирана, већ да се неки врате онако како су и дошли, јер имамо јачи притисак Авганистанаца, Пакистанаца, Ирачана и људи других националности“, каже Гергинов.
Колико данас људи из Ирана тренутно илегално борави у Србији у покушају да се домогне Европе тешко је рећи, да их је 40 хиљада, то је, сматра наш саговорник, немогуће.
Безвизни режим Србије трајао је нешто више од годину дана, укинут је када је Европска унија изразила забринутост да се систем злоупотребљава.
Од почетка новембра из канала Ламанш спасено је око 160 миграната који су покушали да се докопају британске обале, а пре неколико дана и шест особа пореклом из Ирана. То је био повод за оптужбе на рачун имиграционе политике Београда за повећање броја миграната који прелазе Ламанш.
