„Чињеница да је певање уз гусле део културног наслеђа више балканских народа, обавезује, у најмању руку, на обазривију презентацију овог нематеријалног достигнућа од оне презентације коју смо могли видети приликом отварања Културног центра Србије ’Иво Андрић‘ у Пекингу“, наводи се у саопштењу црногорског министарства, које преноси РТЦГ.
У њему даље пише да „то што је певање уз гусле засад уписано на Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства као део културног наслеђа Србије, подразумева да Србија приликом презентације овог наслеђа третира сопствену гусларску традицију и све оно што уз њу иде, као што су ношња, симболичка значења и изворност и аутентичност текстова гусларских песама“.
„Поштујући чињеницу да певање уз гусле припада и културном наслеђу Србије, што је, уосталом, потврђено уписом на Унескову листу, сматрамо да се приликом презентације и промоције овог нематеријалног достигнућа не би смело реферисати на оне његове садржаје и елементе који припадају другим народима, односно културном наслеђу друге државе. Вођена таквим приступом, Црна Гора ће и убудуће презентовати певање уз гусле као део сопственог културног наслеђа, што ће се посебно односити на период након што Унеско прихвати кандидатуру Црне Горе, Албаније, Хрватске и БиХ“, поручили су из црногорског министарства.
