Такав страх од фијаска је, објашњавају стручњаци, оправдан ако се узме у обзир чињеница да САД нема своју ледоломачку флоту.
У овом тренутку, САД имају само један тешки ледоломац — „Поларну звезду“, која има више од 40 година. Осим тога, постоје и два мања ледоломца, али један од њих више није у употреби и користи се као извор резервних делова. Трећи брод средње тонаже — „Хили“, направљен је првенствено за научна истраживања.
„У свести Американаца је стално присутна мисао да је све што има везе са Русијом препрека коју је немогуће савладати. Данас је унутрашња друштвено-политичка конјунктура таква да се верује да је сарадња са Русијом у свим сферама практично немогућа. Политичари су решени да игноришу било какве односе са Москвом. Сходно томе, данас доминира тренд избегавања контаката, јер ће они који се упусте у такве контакте оптуживати за све живо. И такав тренд могао би да траје прилично дуго — мислим, око пола године“, рекао је за Спутњик руски политиколог Евгеније Бењ.
САД намеравају направе нових шест ледоломаца, а у најбољем случају, они би на Арктику могли да се појаве тек за пет година. Према прелиминарним проценама, сваки од њих ће коштати око 910 милиона долара.
Амерички политичари признају да су САД, игноришући тај регион, изгубиле будући главни морски пут између Азије и Европе и контролу над океаном.
Раније је Арктик био арена војног супарништва између Совјетског Савеза и САД. Обе земље су у региону распоређивале су атомске подморнице, стратешке бомбардере и тактичку авијацију. Међутим, после распада СССР-а Пентагон је изгубио интересовање за Арктик. Повратком Русије у арктичку зону САД су решиле да се поново активирају и започну борбу за тај регион.
Руски експерти сумњају да САД могу да парирају Русији у тој области и наводе да је Америка закаснила са јачањем свог присуства на Арктику. Пентагон ће створити специјалне арктичке снаге, али се то чини прилично касно. Процењује да Американци сада у арктичком региону каскају за Русијом око десет година.
„Та ситуација је последица одређене опуштености Американаца након распада Совјетског Савеза и онога што се дешавало деведесетих година и почетком двехиљадитих. Они апсолутно нису обраћали пажњу на тај регион, већ су имали друге интересе — Авганистан, Ирак, на шта су потрошене стотине милијарди долара. Арктик је тих година био напуштен, заборављен, а Русија је тек у последњих десетак година повећала своје могућности и посветила се изградњи флоте ледоломаца, распоређивању војних гарнизона итд. Кина, која увек мисли на све, извукла је закључке и купила од Украјине најмоћнији ледоломац и сада се бави градњом ледоломачке флоте. Мислим да ће САД свим силама покушавати да стигну Русију и Кину, али чак и ако успеју да уђу у трку са Кином, мало је вероватно да ће моћи да парирају Русији. Русија је отишла далеко у развоју ледоломачке флоте, укључујући и производњу нуклеарних подморница“, рекао је војни експерт Василиј Дандикин.
Русија има највећу и најбољу флоту на свету, која броји преко 40 ледоломаца, од којих су шест на нуклеарни погон. Тренутно се бави пројектовањем и нових бродова-ледоломаца. Бродоградилиште „Звезда“ из Владивостока гради три ледоломца на атомски погон „Лидер“, а граде се и још три атомска ледоломца из пројекта 22220. Главни задатак нових ледоломаца биће обезбеђивање сталне проходности Северног морског пута, као и омогућавање пролаза експедицијама до Арктика. Осим тога, Москва се бави повећавањем својих војних капацитета у региону. Русија је данас једина земља на свету која има војне базе на Арктику. Руска војска формирала је и две потпуно нове арктичке бригаде, специјално опремљене за ратовање на том простору.
Москва је последњих година предузела низ мера како би осигурала заштиту сопствених интереса у арктичком региону. Пре свега, Русија на тај начин добија могућност да контролише Северни морски пут, као важну транспортну артерију; штити своја богатства у водама Северног леденог океана — нафту и гас, као и друга природна богатства, и што је најважније, штити руске северне границе — од 38.000 километара границе арктичке обале, чак 22.000 километара припада Русији.
Због тога, САД намеравају да уложе милијарде долара у ледоломце како би умањиле „доминацију Русије на Арктику“.
Амерички морнарички команданти више пута су критиковали Пентагон због недостатка јасне стратегије у региону, посебно услед топљења леденог покривача које отвара врата за пробијање нових трговачких путева, али и због колосалног заостајања у односу на Русију по броју ледоломаца.
Американце не забрињавају само Руси, него и Кина, која такође има амбициозан програм за изградњу бродова те класе.
Арктик је интересантан првенствено због својих природних ресурса, пре свега нафте и гаса и могућности транспорта робе дуж Северног морског пута. Вредност сировина на Арктику процењује се на 30 хиљада милијарди долара.
Због тога се све чешће из Вашингтона чује да тек предстоји борба за тај регион и да би он могао постати зона „војних напетости и конкуренције“. Тако да један од главних приоритета Пентагона остаје припрема „за конкурисање великим силама“, посебно Русији и Кини у том региону.
Експерти наводе да је Америка на Арктику инфериорнија од своја два конкурента и по свом потенцијалу и технолошки, а неки амерички медији истичу да су „САД ту битку већ изгубиле“.
