Због све нижих каматних стопа на орочену штедњу и у Србији грађани све више схватају да је штедња у злату најсигурнији начин да зарађено сачува своју вредност.
Иако је наше тржиште тек почело да се развија, а у банкама још није могуће чувати злато, као ни конвертовати злато у новац, Срби се све више окрећу овом начину улагања.
Продајом инвестиционог злата у нашој земљи бави се само неколико фирми, али се очекује да ће се ускоро и у Србији отворити велики шопови какви постоје у многим европским метрополама.
„Интересовање расте из дана у дан јер људи постају све више свесни губитка вредности папирног новца. Али бизнис је нов и има потенцијал“, истиче у разговору за Спутњик директор једне фирме која се бави трговином племенитим металима Љуба Јакић.
Он објашњава да је сада право време за куповину злата јер је укинут ПДВ и не плаћа се царина.
„Од 2013. године, кад смо започели са овим послом, вредност злата је порасла за 25 одсто. Дакле, неко ко је купио злато за 1.000 евра тада, данас има у рукама вредност од 1.250 евра, и то не би добио ни у једној банци на свету“, прецизира Јакић.
Али оно што највише издваја злато у односу на остале видове штедње и улагања јесте способност очувања вредности доказана кроз векове и епохе.
„Рецимо, ’Фордов‘ аутомобил, кад је произведен у Америци, коштао је 370 долара. Данас сличан модел кошта 27.000 долара, али и тада и сада је аутомобил тог типа коштао пола килограма злата. Или пример од пре 2.600 година, у Месопотамији се 300 векни хлеба куповало за једну унцу злата. Данас исто толико вреди 300 векни хлеба“, каже Јакић.
Онај ко се одлучи за овај вид улагања, злато треба да купује само у овлашћеним фирмама које гарантују квалитет и чистоћу овог племенитог метала.
„Ми радимо са реномираним трговцима злата из Аустрије који су у овом бизнису више од сто година. Златне плочице су сертификоване, имају серијски број и утиснут жиг у злату. Поред тога, контролу врши и агенција за племените метале узорковањем и испитивањем, а квалитет злата може, ако је потребно, да се утврди и спектрометријском анализом“, напомиње Јакић.
У инвестиционо злато не убраја се златни накит, већ искључиво златне полуге, плочице и дукати.
„Веће полуге су повољније у набавци кад се упореди јединична цена. Дукати су одлична оперативна врста улагања позната кроз векове, а плочице нису ништа друго него модерни дукати. И минорне су разлике, у плочицама је чистоћа 9,999, а у дукатима је нешто мања чистоћа — 9,986, али злато је злато и најбоље је одлучити се за комбиновану куповину“, објашњава Јакић.
Најтраженије су плочице од 20 до 50 грама, као и велики четвороструки дукат Франц Јозеф.
„Злато се у сваком тренутку може конвертовати у новац, а верујемо да ће све још више добити замах кад се развије секундарно тржиште и кад конверзију, као и свуда у Европи, буду радиле и банке“, очекује Јакић.
Тренутна вредност злата је 35,3 евра по граму. У последња два месеца, вредност злата порасла је 10 одсто.
