Статистика Светског већа за злато (ВГЦ), показује да је потражња за златом у првом тромесечју 2018. године међу централним банкама порасла за 42 одсто.
У том периоду су централне банке купиле рекордну количину злата за последње четири године, а испоставило се да је Банка Русије највећи купац.
Статистике показују да су централне банке у последњем кварталу купиле преко 148 тона злата, што је за 22 одсто више него у истом периоду 2017. године. Апсолутни рекордер је Русија, која је купила 99,2 тоне, а затим следи Турска са 18,5 тона.
Своје резерве злата повећали су и Казахстан (14,4 тоне), Индија (13,7 тона) и Пољска (13,7 тона).
Први пут у савременој историји Русије, државне резерве злата премашиле су две хиљаде тона. Последњи пут је Москва могла да се похвали таквом количином злата 1962. године, за време Никите Хрушчова.
Сада удео Русије у светским резервама злата износи 17 одсто, а вредност руских залиха се процењује на више од 78 милијарди долара.
Повећање златних резерви омогућава Русији да диверзификује резерве у валутама због погоршања односа са САД. Експерти објашњавају да је злато „стопостотна заштита од правних и политичких ризика“. Повећавајући удео злата у девизним резервама, Централна банка Русије смањује удео долара и евра. Руске власти сматрају да је боље имати више златних ресурса него долара. Хипотетички говорећи, ако Русија држи тоне америчких долара, а САД желе да нанесу штету њеној економији, то би било могуће кроз манипулације валутом, па је злато гарант против таквог сценарија, тврде експерти.
„Ово је дугорочна стратегија, која се не примењује прву годину, али сада је прилично активна. Раније смо држали стотине милијарди долара у америчким хартијама од вредности — 2010. године је инвестирано више од 176 милијарди долара, а сада нам је остало нешто мало више од десет милијарди. Скоро па смо затворили ту причу. Што се тиче златних резерви, ми их повећавамо највише од свих. На срећу, ми злато сами производимо, а не увозимо, као што то чине неке земље. На пример, Турска много злата увози из Венецуеле. Злато је наш стабилан ресурс, који ми веома чувамо“, рекао је за Спутњик руски политиколог Андреј Суздаљцев.
Централна банка је почела да продаје америчке државне обвезнице након што су САД изрекле санкције Москви и када се појавила претња да ће Русија бити искључена из међународног система обрачуна, а ове године је први пут у постсовјетској историји премашила Кину по обиму златних резерви.
Подсетимо, САД и даље имају највише златних резерви на свету — више од осам хиљада тона, а затим следи Немачка (више од 3,3 хиљаде тона), затим ММФ (више од 2,8 хиљада тона), Италија (2,45 хиљада тона) и Француска (2,43 хиљаде тона). Русија је на петом месту.
Иначе, Русија купује злато углавном ископано на својој територији, а производи око 300 тона годишње и по том показатељу заостаје само за Кином и Аустралијом.
