Амерички председник Доналд Трамп одобрио је нову стратегију политике САД о афричком континенту, чији је кључни елеменат прелазак на циљану помоћ одређеним земљама, јер је, како је наведено, досадашњи модел показао да су САД на Африку бесповратно трошиле милијарде долара, које нису зауставиле тероризам, радикализам и насиље.
Саветник за националну безбедност америчког председника Џон Болтон изјавио је да Трамп планира и да ревидира политику према афричким земљама, проглашавајући Русију и Кину претњом по америчке интересе на овом континенту.
„Кина и Русија брзо шире свој финансијски и политички утицај по Африци. Оне су намерно и агресивно усмериле своје инвестиције на регион како би стекле предност над Сједињеним Америчким Државама, што угрожава финансијску независност афричких земаља, кочи могућности за америчке инвестиције, омета америчке војне операције и представља значајну претњу америчким националним интересима у области безбедности“, нагласио је Болтон.
Стручњаци из Москве и Београда са којима је Спутњик разговарао кажу да је оштар заокрет америчке политике према Црном континету узрокован пре свега економским разлозима. На 30 милиона квадратних километара крије се више од 30 одсто светских резерви природних, пре свега рудних ресурса. Иако се од двадесет најсиромашнијих земаља света чак 18 налази у Африци, то је континент који се током последњих година најдинамичније развија. Од 2000. године, обим БДП-а се повећао за два и по пута.
Директор Центра за изучавање руско-афричких односа и спољне политике држава Африке, у оквиру „Института Африке“ Руске академија наука Евгеније Корендјасов сматра да став САД не треба да чуди, јер су на Африку „бациле око“ многе државе, и што је важније, интернационалне компаније. Африка се развија, конкуренција расте и видимо покушаје да се поново подели на интересне сфере, идентично као у колонијално доба, каже он за Спутњик.
„Нема тржишне економије без конкуренције, а тумачити понашање Русије у Африци као отровну стрелу која је усмерена против интереса неке треће државе, то је у најмању руку, глупо. Ми штитимо своје интересе, националне и друге. Одустали смо од политике СССР-а и не гајимо идеје да ћемо завладати или успоставити хегемонију над било ким. Одустали смо од било каквих идеолошких амбиција. Русија своју спољну политику спроводи прагматично, али и у складу са заједничким интересима наших афричких партнера“, истиче Корандјасов.
Он додаје да су интереси Русије у Африци идентични интересима Африке у односу на Русију. Поред економског партнерства, жеља је јачање заједничких ставова поводом реформисања светског поретка, и то је оно што Америци такође смета.
Професор на Високој школи економије Александар Војеводски каже да САД оптужују Русију за нешто што заправо и саме раде. Не видим да је нека посебна тајна то што свака држава покушава да освоји што је могуће већу подршку за своје циљеве и интересе, ту нема ничега посебног, а ни новог, каже Војеводски за Спутњик.
„Током Хладног рата, САД и СССР су на идентичан начин освајале подршку и бориле се против конкуренције. То је уобичајена пракса великих држава. Проблем је у томе што сада Америци смета деловање Русије и они ће учинити све да онемогуће њено присуство или пак присуство неких других држава на континенту, попут Кине. Степен присуства Русије у Африци је, нажалост, преувеличан. Оно је далеко мање него кинески ангажман. Кина је практично, било економски, било на неки други начин, присутна готово у свакој афричкој земљи. Зато је разумљиво што САД брину, јер то заиста угрожава њихове интересе“, каже овај економски стручњак.
Спољнополитички коментатор Борислав Коркоделовић сматра да су САД, а посебно главни јастреб Трампове администрације Болтон, последњи који треба да причају о миту и уценама у освајању економских и политичких циљева.
Он сматра да су оптужбе на рачун Кине и Русије за неоколонијалну политику провидна тактика и својеврсни апсурд, јер се из англиканског миљеа прича о колонијализму других. Најбољи одговор Болтону и сличнима је анализа коју је проше године дао Мекинзи институт из САД, који је показао да је значајна економска добит Африке у сарадњи са двема оптуженим земљама, посебно Кине, која је последњих 20 година највећи трговински партнер земаља Црног континента, каже Коркоделовић.
„Кина је уложила или су у разради пројекти вредни око 120 милијарди долара. Робна размена прошле године била је око 170 милијарди долара. Поред тога, Кина и Русија нису једине земље које интензивно сарађују са афричким континентом, ту је и Европска унија, Индија, Бразил и Турска, која је све значајнији партнер, али и Јужна Кореја и Јапан“, каже наш саговорник из Београда.
Он додаје да је Африка континент будућности, предвиђа се да ће 2050. имати 2,4 милијарде становника, који ће бити млади, а то значи изузетно велики радни потенцијал, јефтина радна снага и све веће потрошачко друштво.
Нови пут свиле, пројекат вредан 900 милијарди долара, иде и до Источне Африке, па Вашингтон оптужује Пекинг да користи ову иницијативу да би поједине земље са којима сарађује и у које инвестира одвео у такозвану дужничку замку. Болтон је отворено оптужио Кину да користи мито, споразуме ОПЕК-а и кредите како би афричке земље држала као таоце, међутим, Коркоделовић каже да у самој Африци нема критика овог пројекта, а ни говора о дужничком ропству.
„Кинези кажу — ми дајемо кредите који су повољни и често испод просечне глобалне каматне стопе. Најсиромашнијим земљама Африке отписујемо дугове, поједине краткорочне и средњорочне претварамо у дугорочне, а и сам председник Афричке развојне банке на Самиту Кине и Африке у септембру је изјавио да Африка нема проблем са дужничком кризом. Још је јавни дуг мањи од 30 одсто од укупног друштвеног производа“, објашњава Коркоделовић.
Он додаје још једну важну чињеницу која не иде у прилог америчким оптужбама, кинеске инвестиције у Африци су усмерене на капитална добра, инфраструктуру, што, дугорочно гледано, не може да буде дужничка замка.
Колико далеко су САД спремне да иду у покушају да зауставе сарадњу и трговинску размену суверених Афричких земаља са Кином и Русијом говори и упозорење саветника америчког председника Болтона Уједињеним нацијама, да би Трампова администрација могла да престане да подржава мировне снаге у Африци.
