Овај годишњи извештај се односи на државе Западног Балкана — Србију, Црну Гору, БиХ, Македонију, Албанију, као и земље Источног партнерства — Грузију, Молдавију и Украјину.
Како се наводи, свих осам земаља предузело је мере за решавање илегалне миграције, али су потребни додатни напори за побољшање и обезбеђивање одрживих резултата, пише у извештају, преноси Танјуг.
Наводи се да је илегална миграција и даље велика из Украјине, Србије и БиХ ка ЕУ, док истовремено све више бојазни изазивају неосновани захтеви за азил у ЕУ грађана Молдавије и Грузије.
У извештају ЕК се напомиње да је потребно још рада, како би се обезбедила потпуна усклађеност са политиком ЕУ.
Наводи се да је Србија прекинула статус без виза за Иран, али забринутост остаје за друге земље којима нису потребне визе за Србију.
Сарадња на реадмисији и повратку наставља се без проблема за све заинтересоване земље. Међутим, још постоји простор за побољшање, нарочито у погледу реадмисије држављана трећих земаља, нарочито у Србији, оцењује ЕК.
За Албанију се каже да је предузела ефикасне мере да одговори на проблем илегалне миграције, што је допринело смањењу броја захтева за азил за 32 одсто у првој половини 2018. године и додаје се закључак да тај посао треба да се настави и да се даље унапређује.
ЕК оцењује да ће боља сарадња Фронтекса и партнера са Западног Балкана допринети бољем управљању илегалном миграцијом.
Албанија је прва потписала споразум о сарадњи са Фронтексом, док су Македонија и Србија парафирале нацрте, а процедуре око споразума са Црном Гором и БиХ су у завршној фази.
Када се ради о борби против организованог криминала, упркос предузетим мерама, потребни су додатни напори свих осам земаља, а од Молдавије и Украјине се тражи и хитна акција у борби против корупције.
У извештају се наводи и да се организоване криминалне групе из осам земаља баве трговином недозвољеним производима, прањем новца, трговином људима и дрогом, кријумчарењем миграната и сајбер-криминалом.
Напомиње се да ће ЕК наставити да прати испуњавање захтева за визну либерализацију и извештавати о томе Европски парламент и Савет најмање једном годишње.
