00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
17:00
60 мин
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
20:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
20:30
30 мин
МОЈ ПОГЛЕД НА РУСИЈУ
21:00
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери

Који народи су најспремнији да бране отаџбину оружјем

© AP Photo / Ebrahim NorooziИранска војска
Иранска војска - Sputnik Србија
Пратите нас
Истраживање института „Галуп интернешенел“ показало да би у Западној Европи свега једна четвртина становништва узела оружје у руке да брани земљу. У САД је на војну одбрану спремно 44 одсто становништва, а у државама Блиског истока, Северне Африке и Пакистану до 94 одсто грађана би оружјем бранило отаџбину.

Истраживање спроведено у 64 земље показало је да у западноевропским државама недостаје спремност да се земља брани оружјем и да је на то спремна, у просеку, свега једна четвртина становништва, преноси РТС.

У Аустрији је свега 21 одсто грађана изјавило да би оружјем штитило своју домовину, показало је истраживање.

„Ови резултати изненађују. Очигледно Аустријанцима недостаје, као и осталима у централној Европи, конкретна слика претње“, анализирао је директор Војно-историјског музеја Кристијан Ортнер актуелну студију.

Наглашава да је у кризним годинама, између 1956. и 1968, као и током Хладног рата била јасна претња.

Америка и Кина, илустрација - Sputnik Србија
Сто година касније — ко припрема нови светски рат? (видео)

„За модерне војске је од огромног значаја да становништву пренесе колико брзо у садашњици могу у Централној Европи бити покренуте политичке и социјалне кризе“, упозорио је овај војни историчар.

Швајцарци и Швеђани спремнији на војну одбрану

У Швајцарској, како показује студија, постоји већа спремност за одбрану земље у случају опасности. Тако би 39 одсто Швајцараца бранило отаџбину, а у такође неутралној Шведској чак 55 одсто.

„Европска интеграција је сигурно пуно допринела побољшању осећаја сигурности у Аустрији и томе да су се сценарији претње променили у хибридне мешавине, које се тешко разумеју“, објашњава Ортнер.

Подсетио је да је последња већа претња на границама Аустрије била пре 27 година, током распада бивше Југославије.

У државама Блиског истока, Северне Африке и у Пакистану тренутно би до 94 одсто грађана узело оружје да брани отаџбину.

Студија показује да је ако су земље непрестано суочене с конфликтима, већина становништва спремна на војну одбрану, а то је тако за земље попут Израела, где би оружјем земљу бранило 66 одсто становника, а у Турској чак 73 процената.

У САД, које су активне на многим ратиштима, спремно је само 44 одсто становништва да оружјем брани земљу.

Такође је интересантно да свега 52 одсто католика каже да би за своју земљу пошло у рат, док би то учинило 78 одсто муслимана, 77 хиндуиста и 66 одсто будиста.

Када је реч о разликама полова, спремност мушкараца да иду у рат је са 67 одсто већа од оне код жена која је на 52 процената.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала