Намере Лондона о враћању старој стратегији обнародовао је министар одбране Велике Британије Гавин Вилијамсон, који је, како пише „Блумберг“, рекао да ће Лондон створити посебну јединицу на сталној основи, која ће се бавити проценом војног потенцијала непријатељских земаља, попут Русије, Ирана и Кине, а такође и саме Британије. Та јединица користиће услуге независних експерата и изучаваће могућности британске војске у борби против тих спољних претњи.
Велика Британија је осамдесетих година имала јединице сличног типа, али је расформирана након што је совјетски лидер Михаил Горбачов објавио „политику гласности“ с циљем либерализације друштвеног и политичког живота, пре свега кроз увођење слободе говора, укидање цензуре итд.
„Велика Британија се не враћа само стратегији из времена Хладног рата, већ генерално традицијама енглеске политике конфронтација са Русијом, с обзиром да је током 19. и 20. века Британија традиционално била геополитички противник прво Руској империји, а потом и Совјетском Савезу. Како се испоставља, та традиција у енглеској политичкој свести очувана је и до данас. Данашња Велика Британија, која је изгубила своје колоније и скоро сву своју моћ, не може да буде геополитички противник Русије, али мишљење енглеског естаблишмента, које се задржало до данас, формирано је још у давна времена енглеске моћи. И Лондон се не може одрећи тих остатака, као што се не може одрећи ни традиције подршке својим савезницима. С обзиром да САД заузимају активну антируску позицију, Велика Британија традиционално држи страну свом савезнику. Због тога овде не видим ништа ново осим отворене констатације антируске позиције“, каже за Спутњик руски политиколог Михаил Смолин.
Експерт Григориј Јаргин нови талас лондонске хистерије о „руској претњи“ повезује са погоршавањем ситуације око болног процеса „брегзита“, као и за тражење оправдања за повећање војног буџета у тој земљи.
„Ја бих поставио питање да ли је та јединица уопште и престајала са радом у Великој Британији. Британија, Кина, Русија и САД — то су све земље које имају своје интересе који се нису променили од времена злогласног Хладног рата. Интереси су остали исти, обавештајне и друге службе нису нестале, па самим тим перформирање неких јединица или одељења у друге, сигурно ништа на мења. Мењају се само форме и добијају нови инструменте. Због тога не треба бити изненађен таквим изјавама Велике Британије. Код нас постоји мит да само Американци повећавају инвестиције у војни ресор и војни буџет, али тиме се бави и Велика Британија, посебно сада када је потребно одвући пажњу јавности са унутрашњих политичких тема, као што је ’брегзит‘. Можемо очекивати да ће се нешто слично чути и из других земаља, као што су Француска и Немачка“, сматра Јаргин.
Иако Москва саветује Британцима да 500 милиона фунти не троше на измишљене претње, већ на корисније ствари, као што је, на пример, развој фудбала, Лондон јача Краљевску ратну морнарицу, објашњавајући то тврдњама западних експерата, да је активност руских подморница у северном Атлантику тј. на Арктику, практично „достигла ниво Хладног рата“.
Стварање посебне јединице је једна од низа мера усмерених на модернизацију британског војног потенцијала. Конкретно, британски министар одбране је рекао да ће радити на повећању борбене готовости британских ратних бродова, ударних подморница и хеликоптера, а такође и да ће повећати обим офанзивних сајбер-операција.
„Арктик данас географски и геополитички постаје много ближи земљама, него што је то било за време Хладног рата. Због тога расте и пажња ка том региону, појављују се нове технологије, а Арктик добија све већи економски значај. Мислим да ће у скоријој будућности Арктик привући пажњу и земаља које се географски не налазе директно у том региону, а питање је само ко ће брже и активније развијати своје економско и војно присуство на Арктику. Војно присуство је, логично, на првом месту, посебно што се тиче САД и Русије тј. оних земаља које поседују такве технолошке могућности. Ипак, САД су очигледно пропустиле прилику за јачање свог присуства на Арктику, како војног, тако и економског, али се испоставља и да многе европске земље желе да обезбеде своје присуство у арктичком региону и да на томе активно раде. Мислим да и Велика Британија жели да игра и заузме своје место у развоју Арктика“, каже Јаргин.
Експерт је такође уверен да ће Арктик у скорије време постати арена сарадње између Русије и Запада, али дугорочно посматрано то ће бити регион конфронтација.
