Мада је зец још у шуми, Трамп већ зове на славски ручак Вучића и Тачија. Да је позивница стигла, одмах се похвалио председник самопроглашене државе Косово, у чије самопроглашавање је Америка толико уложила. Оно је, како је амерички председник навео у писму, „кључни партнер Вашингтона за очување мира и стабилности у Европи“.
Међутим, мука је што тај кључни партнер није признат у кључним међународним организацијама, од УН па надаље, чему би ваљда требало да помогне фамозни „свеобухватни споразум“ Београда и Приштине.
„Спремни смо да Вам помогнемо у напорима да постигнете споразум који уважава интересе и Косова и Србије. Такав споразум је надохват руке. Биће ми драго да угостим Вас и председника Александра Вучића у Белој кући, да прославимо оно што би представљало историјски споразум“, навео је Доналд Трамп у писму Тачију које је он објавио на свом Фејсбук налогу.
Да је слично писмо добио и председник Србије Александар Вучић, објавио је потом амерички портал „Политико“, коме је то прво потврдио саветник за медије српског председника.
„Нисам сагласан да смо у финалној фази, нисмо близу решења“, био је кратак коментар председника Србије на Трампово писмо које му, како каже, говори да су САД заинтересоване да се преговори заврше компромисом.
Аналитичар Александар Павић каже за Спутњик да је Трампово писмо показало да у том агресивном гурању свеобухватног споразума главну реч воде Американци, а никако Брисел.
Ово је само покушај охрабривања тога споразума, а у исто време стављање до знања да је Тачи тај на кога се рачуна, који је изразио спремност да направи можда чак и неки уступак што се тиче српске аутономне покрајине Косово и Метохија, каже Павић, подсећајући да је више пута о томе говорио и Вучић.
„Знамо да је Америка, а то је и саветник за националну безбедност Џон Болтон недавно изјавио, врло заинтересована да оконча мировне операције где год је то могуће, а једно од тих места је и Косово и Метохија и да зато Америка охрабрује да се што пре постигне тај свеобухватни споразум, напомиње саговорник Спутњика.
Они су спремни и да дозволе могућност неке врсте поделе, тачније да, како каже, Србија добије мрвицу Косова.
„Сада излази на видело да је тај процес у ствари амерички пројекат, а све у циљу заокруживања контроле над овим простором. Јер ако се тај пројекат буде реализовао под покровитељством Американаца, то ће не само значити да су се они опет вратили на велика врата и да овде управљају и контролишу процесе, него ће то Србију без Косова и Метохије, или без његовог највећег дела, практично полако гурнути у загрљај НАТО пакта, хтела то она или не. И то је у ствари овде главни циљ — да се Србија гурне у НАТО и да се истисне руски утицај, тврди Павић.
Тиме би Американци на јефтин начин, како каже, без испаљеног метка заокружили геополитичку причу и своју доминацију над овим простором. Писмо звучи помирљиво, а крије много опасности. То је једна коцкица, али велика у косовској слагалици, упозорава Павић.
Коментаришући чињеницу да је писмо Тачију поздравио и Харадинај, иако су неки сматрали да је он њиме практично скрајнут, Павић каже да то не значи да се Америка замера Харадинају. Неће се она никоме од њих замерати, јер су то њихови савезници.
„Питање је да ли они Харадинаја у свему овоме користе као лошег полицајца да би Тачи на крају испао добар полицајац, како би на тај начин изнудили уступке Београда, јер Харадинај није хтео да нам дâ ништа, а са Тачијем би ето добили макар нешто“, указује овај аналитичар.