„Сада говоре да је Русија стекла предност. Да! То је истина! Таквих система тренутно нема на свету. Биће их, пре свега, у рукама водећих земаља, али тренутно их немају. У том смислу јесмо у предности. Али у смислу стратешког баланса, то је само елемент обуздавања и паритета“, рекао је Путин. Он је додао да САД сада предузимају корак више и напуштају Споразум о ракетама кратког и средњег домета.
„Тешко је замислити како ће се ситуација развијати. А шта ако се те ракете појаве у Европи, шта да радимо? Наравно да ћемо бити приморани да предузмемо одређене кораке. Само да после не цвиле да смо у предности. Ми не стичемо предност, него одржавамо паритет и осигуравамо нашу безбедност“, рекао је руски председник.
Према његовим речима, на Западу је присутна идеја коришћења нуклеарног оружја са малим пуњењем, а примена таквог наоружања може довести до глобалне катастрофе.
„То није глобална, већ тактичка примена. Такве речи се могу чути и од стране одређених аналитичара на Западу. Они чак предлажу да се користе балистичке ракете без нуклеарног пуњења, али немогуће је утврдити има ли тог пуњења или не. Шта то значи — једна подморница испалила је балистичку ракету из неког океана, а ко ће га знати да ли је наоружана бојевом главом или не. Иди ти сад и утврди шта је посреди. То је изузетно опасна ствар. Ја лично полазим од тога да ће човечанство имати довољно здравог разума и осећаја за самоочување да не дође до екстремне ситуације“, навео је шеф Кремља.
Русију брине, каже, и амерички противракетни систем у Јапану, а база у којој је то оружје инсталирано у Окинави постоји већ више од 10 година, те самим тим не може бити говора о некаквом суверенитету Јапана.
Путин је велику пажњу посветио и недавном инциденту у Керчком мореузу, када је руска погранична служба била приморана да реагује на активности кијевских власти, запленивши три украјинска војна брода. Како је оценио, та провокација Кијева је, са тачке гледишта рејтинга украјинског председника Петра Порошенка, била успешна.
„Мислим да су провокације увек лоша ствар и главни циљ таквих активности је заоштравање ситуације. Зашто је то Украјинцима потребно? Јасно је да се код њих тамо одржавају избори и да треба повећати рејтинг актуелне власти, али то је, на крају крајева, на штету интереса самог народа. Рејтинг господина Порошенка је порастао: са петог је доспео на друго или треће место. У том смислу, он је свој задатак испунио, али на рачун интереса земље“, казао је Путин.
Он је додао и да ће Русија наставити да помаже Донбасу испоручивањем хуманитарне помоћи и подршком људима који живе на тој територији, како их украјинске власти не би у потпуности, како је рекао, сломиле, појеле или растргнуле.
Осврнуо се и на питање Сирије, рекавши да је сагласан са изјавом америчког председника Доналда Трампа да је терористичка организација ДАЕШ побеђена у Сирији. Међутим, како је упозорио, постоји опасност од налета терориста на суседне регионе, рецимо у Авганистан, али и у друге земље, пре свега оне одакле ти терористи и потичу.
„То је опасност за све нас, за Русију, САД, Европу, али и за централноазијске земље. Ми то јако добро знамо. У томе је Доналд у праву и ја сам са њим сагласан. А што се тиче повлачења америчких снага из Сирије, ја не знам о чему се ту ради. Ево, на пример, САД се из Авганистана повлаче сваке године — а то траје већ 17 година. Ми засад не видимо назнаке повлачења, али допуштам да је то могуће, тим пре што ми тежимо политичком решавању ситуације“, навео је руски лидер.
У осврту на стање руско-америчких односа, Путин је рекао да су они „дотакли дно“, док је говорећи о односима с Британијом констатовао да су „у ћорсокаку“. Одговорио је и на питање новинарке „Волстрит џурнала“ да ли покушава да управља светом. „Наравно“, рекао је кроз шалу, а онда додао: „Знамо где је штаб који покушава да управља светом и он се не налази у Москви.“
На питање „Јуроњуза“ да ли ће Русија прогласити Азовско море својим, Путин је рекао да „Русија има право да води војну политику на својој територији, укључујући територију Крима, онако како њој буде одговарало“. Он је додао да ће војна компонента на Криму јачати колико то буде било потребно.
Путин је за 3 сата и 43 минута одговорио на укупно 66 питања. За конференцију су била акредитована 1.702 новинара, што је рекордан број представника медија од 2001. године, када је одржао своју прву конференцију.
