Актуелни ректор Универзитета Црне Горе Данило Николић замијенио је надгробну плочу свог прађеда Станише Николића, носиоца Обилићеве медаље, бришући епитаф на којем је писало да је ријеч о српском јунаку из Балканских ратова.
Маркуш на свом профилу на Фејсбуку наводи како „упућени мјештани кажу да је официр Станиша Николић одредио за живота који епитаф треба да буде на његовом гробу“, те да је „та његова опорука испоштована од стране породице о чему свједочи фотографија некадашње надгробне плоче која је до скора постојала“.
Међутим, Станишин праунук Данило Николић, након смрти свога оца, скинуо је надгробни споменик са епитафом и поставио нови на којем је нестао епитаф који је Станиша за живота оставио, па се поставља питање да ли је главни узрок томе што је на споменику писало — „за спас српских идеала“.
Немали дио јавности пита каква се то порука шаље друштву и студентима ако неко ко је на челу Универзитета Црне Горе, најзначајније образовне институције у држави, жели да негира историју сопствених предака, док многи примјећују да су парадокси којима обилује данашња Црна Гора незамисливи чак и у култним филмовима Живка Николића, попут „Чуда невиђеног“, „Лепоте порока“ и "У име народа".
Негирање воље сопствених предака, према ријечима аналитичара Бошка Вукићевића, само по себи није ништа несвакидашње у новијој историји Црне Горе и то управокод оне категорије људи који таквим путем намјеравају да остваре незаслужене привилегије или да граде каријеру. Он додаје да је одрицање од српског поријекла код поменутих особа заправо само начин на који оне покушавају да напредују у наметнутом систему.
Оно што, међутим, овом случају даје посебну тежину и обрисе скандалозности, према ријечима овог аналитичара, налази се у чињеници да особа која је оскрнавила вољу и ријечи прађеда — ратног хероја, обавља функцију ректора Универзитета Црне Горе.
„Таква функција подразумијева не само ширење знања код студената, већ и етичку компоненту. Поставља се питање какву поруку ректор шаље друштву, а прије свих студентима, оваквим очигледним и скандалозним кршењем етике? Да ли је порука да је пожељно и друштвено прихватљиво скрнавити надгробне плоче предака, прикривати истину и ширити дезинформације“, пита се Вукићевић.
Саговорник Спутњика сматра да нема сумње да би у друштвима која су сређенија од Црне Горе било који ректор универзитета након неког сличног потеза био приморан не само да поднесе оставку, већ и да се повуче из јавног живота.
Исто тако је и извјесно да се то у овом случају неће десити, имајући у виду историјат непреузимања одговорности црногорских руководилаца након бројних скандалозних потеза, закључује Вукићевић.