Годишње обраћање Владимира Путина новинарима догађај је од прворазредног значаја, који заокупља пажњу целокупне светске јавности. Ове године, руски председник послао је неколико важних порука и апела који су предмет тумачења, анализе и коментара.
Два Путинова одговора на новинарска питања имају посебну политичку тежину. Један се односи на трку у нуклеарном наоружању, други на амбиције Русије да загосподари светом.
Руско државно руководство већ дуже времена бави се чињеницом да се кохезија светских односа увелико напушта, каже за Спутњик некадашњи шеф југословенске дипломатије Владислав Јовановић. Земље које су најодговорније за одржавање равнотеже, мира и безбедности у свету и које поседују најмоћнија оружја, престају да мисле о целини светских интереса, форсирајући сопствене интересе који полазе од њихове замишљене апсолутне моћи, тврди наш саговорник.
Такозвани „нови светски поредак“, настао после Хладног рата, налази се у колизији са увелико наступајућим мултилатерализмом у међународним односима, објашњава Јовановић.
Он додаје да апсолутистички приступ међународним односима, који је у потпуности подређен интересима Америке, а сви који се са тим интересима не слажу су њени противници, садржи многе опасне моменте.
„Немогуће је, у свету толико разноликом и сложеном, поготово у мултилатералном, који је у незаустављивом настајању, говорити о потреби да се цео свет подреди интересима само једне земље и да би, у случају ако дође до повреде тих интереса, остатак света могао бити кажњаван. Ми те казне већ сада имамо, у виду разних санкција које Америка са својим савезницима уводи низу земаља“, сматра Јовановић.
Руски председник Владимир Путин је све то довео у везу са америчким напуштањем споразума из области нуклеарног наоружања, каже некадашњи шеф југословенске дипломатије.
„Свет је више забављен политичким аспектима разних криза у свету, а као да није довољно свестан да обнављање трке у нуклеарном наоружању може да буде потпуно неконтролисано и да у једном тренутку тај замах помало помрачи вид неке земље, па да помисли да она може да одлучује о судбини света и преко евентуалне употребе таквог оружја“, коментарише Јовановић.
Према његовим речима, Путинов апел упућен је целом свету да се „тргне и размисли да нуклеарно оружје јесте нека врста анђела чувара, који је до сада чувао светски мир“.
„То је тачно, али обнављање трке у нуклеарном наоружању је само по себи опасно, нарочито ако то буде повезано са политичким амбицијама да се поново овлада целим светом“, упозорава Јовановић.
Ваљало би да Путиново упозорење сви озбиљно схвате и да се изврши притисак на нуклеарне силе да се уозбиље, ставе тачку на трку у нуклеарном наоружању како би изнова почели преговори о стављању тог оружја под контролу, тврди он.
Што се тиче питања о амбицијама Русије да влада светом, према Јовановићевом мишљењу, ради се о замени теза.
„Заговорници апсолутне моћи једне велике силе са својим савезницима покушавају да одговорност за затегнутост и кризе пребаце на другу страну, на Русију, да је она наводно опасност за цео свет. Тај шаљиви, а у суштини врло луцидни Путинов одговор враћа ствари на своје место. Видећемо да ли ће то помоћи и да ли ће се свет тргнути и схватити да нова појава амбиције једног светског центра за овладавање другима, може да буде опасност и да може чак и да изазове неку врсту светске катаклизме“, сматра Јовановић.
